Stres i tehnike savladavanja stresa
- Detalji
- Kategorija: Lični razvoj
- Autor M.V.
Izazove koje život pred nas često postavlja mogu biti zahtevni, pa nas tako reakcija na razne fizičke, mentalne ili emotivne situacije dovode u stanje stresa. Stres podstiče pojačano lučenje hormona andrenalina i kortizola koji utiču na pojačanu aktivnost krvnih sudova, srca i mišića u organizmu.
Na ovakav način štitimo organizam od moguće opasnosti, ali ipak često i intezivno ponavljanje ovakvog stanja organizma zna štetno da utiče na naše celokupno zdravlje. Trajni stres remeti imuni sistem, pa lakše možete biti podložni infekcijama i autoimunim bolestima.
Na takav način veća količina hormona stresa može da proizvede jedan ili više simproma kao što su: ubrzan puls, brzo (plitko) disanje, drhtanje, znojenje, suva usta, mršavljenje ili gojenje, poremećaj sistema za varenje, učestale infekcije, plačljivost, glavobolje, poteškoće sa koncetracijom, nervoza, razdražljivost, poremećaj sna, itd.
Takođe, pušenje, prejedanje i druge uobičajene bolesti zavisnosti često su povezane sa stresom. U najčešće uzroke stresa spadaju: brige, dosada, gubitak voljene osobe, loši međuljudski odnosi, loše zdravstveno stanje, nedostatak rekreacije, opuštanja, kao i fizičke aktivnosti.
Ipak, uvek možete sprečiti ili savladati tj. promeniti svoju reakciju na stres. Za takvo stanje pomažu određene tehnike, kao što su:
opuštanje (jer redovne pauze za odmor tokom rada znaju poprilično da rehabilituju organizam);
bavljenje hobijima;
razgovor i druženje sa prijateljima;
opuštanje u aromatizovanim kupkama;
gledanje filmova;
molitve;
meditacije;
druženje sa kućnim ljubimcima;
pohađanje kurseva itd.
Vladajte sobom i svojim vremenom, jer ćete tako povećati sposobnost da izađete na kraj sa stresom. Budite samopouzdani a ne agresivni, jer tako će vam biti lakše da definišete problem, izaberete ciljeve i razradite način na koji ćete ih realizovati.
Osluškujte sopstvene potrebe, brige, reakcije. Budite dosledni u donetim odlukama i prihvatite činjenicu da svaka odluka znači da ćete se nečega morati i odreći. Možda ćete morati i da prihvatiti činjenicu da morate da promenite svoje a ne tuđe ponašanje, da naučete da kažete “ne”, da oprostite, da prihvatite neizbežnost i da filtrirate informacije kako biste izbegli preopterećenost.
Isto tako vrlo je važno znati dobro organizovati vreme. Uspostavite prioritete, realne rokove, predviđanje situacija, obavljanje poslova postupno jedan po jedan, kao i to da ne zaboravite svaki dan da odvojite vreme za sebe. Odagnite brige fizičkim vežbama svakodnevno. Bar pola sata aktivnosti vam može ublažiti stres i rasterati brige, a na taj način povećanjem endorfina će vam popraviti raspoloženje.
Smatra se da vežbanjem produžavate fazu dubokog sna, što upravo brže oporavlja organizam. Ipak, ne treba biti ni fanatik i preterivati, jer stvar u tome i da izaberete aktivnost koja vam prija i u kojoj uživate. Svaka aktivnost je odlična, međutim prednost ipak imaju aerobne aktivnosti jer pomažu da se oslobodite napetosti i anksioznosti, zatim sportovi koji zahtevaju koncetraciju (kao što su tenis, skvoš) i tako čine da zaboravite na brigu. Samostalne aktovnosti kao što su šetnja, trčanje, vožnja bicikle pomažu kod izbacivanja nervoze, pa ćete na taj način umiriti um. A sa druge strane i timski sportovi pomažu kod stresa, jer daju prednost međuljudska interacija.
Smejte se, jer je smeh veoma blagotvoran takođe zbog endorfina koji šaljete mozgu, jer tako umanjujete bol svake vrste, kao što ćete popraviti generalno poboljšanje osećanja. Smatra se da 20 sekundi smeha obezbeđuje istu količinu kiseonika organizmu kao 3 minuta aerobika.
Izbegavajte žurbe i gužve. Krenite ranije i isplanirajte vreme, jer će vas to poštediti dodatne nervoze.
Posebno se preporučuje negovanje optimizma. Prema psiholozima, i da niste rođeni pozitivac možete naučiti kako to da budete. Američki psiholog Martin Seligmen definisao je stavove koji pomažu ljudima u slučajevima stresa. Naime, kad se desi nešto loše optimisti imaju stav nade i iščekivanja boljeg, jer smatraju da je izazvana situacija spoljnim faktorom., kao i to da je trenutna situacija izdvojen (trenutan) događaj.