Maskirana depresija
- Detalji
- Kategorija: Psihologija
- Autor M.V.
Depresija je psihičko stanje koje najčešće karakterišu: pad raspoloženja, pad interesovanja, pad želje i radnih sposobnosti i navika, izražena emotivnost, tuga, plačljivost, usporeno razmišljenje i pamćenje, kao i osećanje krivice, nevoljnosti, osećaja manje vrednosti, beznadežnosti, praznine i opšte bezvoljnosti.
Osobe u depresiji prate simptomi od nesanice, pa sve do pomišljanja na samoubistvo. Raznovrsni simptomi, u različitim kombinacijama, često se javljaju zajedno sa drugim neurotičnim simptomima (histeričnim, anksioznim, opsesivnim, fobičnim, hipohondrijskim i dr.), a zavisno od uzrasta, načina ispoljavanja depresivnosti razlikuju se:anaklitička depresija i tuga, kao i umerena depresivnost.
Ipak, ovoga puta ćemo izdvojiti i pričati o najučestalijoj, a ujedno i “najpodmuklijom” vrstom depresije. Kažemo najpodmuklijom, jer maskirana depresija obuhvata one oblike depresije u kojima je patološko neraspoloženje prekriveno najrazličitijim somatskim, psihičkim simptomima i znacima, a koji su klinički povezani sa fazama depresije.
Kod takvih depresivnih osoba se javlja atipična slika i to je upravo ta prikrivena ili maskirana depresija (koja se zove još i lavirana ili depresija bez depresije). Ljudi takvog stanja najčešće nisu svesni i odbijaju da private da im se tako nešto događa. Ipak, svakodnevno ponašalje ih može odati, jer najviše vremena provode povučeni, čak i izolovani od najbližih. Dakle, socijalni aspekt života im je sveden na minimum, kao i one aktivnosti koje su im nekada činile zadovoljstvo. Maskirana depresija se ispoljava vegetativnim i telesnim simptomima
Pod maskiranom depresijom se, dakle, podrazumeva stanje u kome osoba ima različite somatske (telesne) tegobe, a pritom negirajući pad raspoloženja kao pravi uzrok. Uzroke najčesće treba naći u savremenom načinu života (a najviše je stres taj element posledice koje on nosi), kao i u samoj dijagnostici oboljenja pojedinca. Osoba sa maskiranom depresijom često se žali na mnoge somatske tegobe kao što su bolovi u stomaku, pospanost, aritmija, glavobolje (migrene), bolovi u vratu, ramenima, leđima ili grudima, kao i često trnjenje nogu ili ruku, itd. Pored ovih, mogu se javiti i mnogi drugi neprecizno definisani simptomi i tegobe.
Isto tako, opšte je poznato da maskiranu depresiju prate telesna oboljenja koja se manifestuju kroz sniženo raspoloženje. Najčešće su to oboljenje krvnih sudova mozga, hormonski disbalans, srčana aritmija, oboljenje štitne žlezde, dijabetes, opadanje kose, reumatoidini artritis, itd. Stoga se smatra da osoba tegobu ili bol može osetiti izraženije i teže nego što je objektivno očekivano. Naime, čak nije u potpunosti medicinki utvrđeno da li fizičko oboljenje (ili tegoba) dovode do maskirane depresije ili je slučaj obrnut (da depresija dovodi do fizičke manifestacije). Ipak, značajan doprinos u proučavanju maskirane depresije dao je V.Birkmajer. On maskiranu depresiju posmatra kao metabolički poremećaj. Za depresiju je, naime, tipičan i poznat poremećaj u metabolizmu kataholaminai serotonina (neurotrasmiteri), pri čemu Birkmajer smatra da se efekti takvog poremećaja ne mogu odražavati samo na mozak. Tako će isto, nedostatak serotonina, koji inače poboljšava i rad creva, dovesti do fizičke manifestacije tj. tegoba kao što je opstipacija (zatvor).
Što se tiče Srbije i regiona, zbog svih nedaća koje su nas pritisle proteklih decenija, ratova i kriza na svim nivoima, stručnjaci sa sigurnošću tvrde da je maskirana depresija u evidentnomporastu.
Dakle, preporuka je da treba u potpunosti prepoznati ovaj poremećaj (maskiranu depresiju) i na taj način eleminisati nepotrebna ispitivanja, nepotrebne odlazake kod lekara, a sa druge strane na taj način ćete sebi osloboditi dragoceno vreme i celokupnu uštedu. Smatra se da terapija antidepresivima daje najbolje rezultate kod maskirane depresije. Stoga, pomozite sebi ako primetite ovakve simptome tako što ćete se obratiti stručnjaku i porazgovarati, kako se ne biste mučili i otežavali sebi život.