Analgetici - za ili protiv glavobolje
- Detalji
- Kategorija: Neurologija
Prekomerna upotreba analgetika izaziva jednu od najčešćih tipova glavobolja. Gotovo polovina pacijenata koji se obraćaju lekarima u centrima za glavobolje, pati od takozvane analgetske glavobolje, odnosno glavobolje izazvane lekovima.
To je treća najčešća vrsta glavobolje, posle tenzione glavobolje i migrene, i procenjuje se da oko dva odsto stanovništva širom sveta pati od ovih tegoba.
Iako je jedna od najprisutnijih, glavobolja zbog prekomerne upotrebe lekova jedna je od onih koje se najteže dijagnostikuju. Tek poslednjih dvadesetak godina stručnjaci su uspeli da ukažu da su hronične, svakodnevne glavobolje posledica čestog korišćenja lekova protiv bolova.
Specifičnost ovog fenomena najbolje se ogleda u paradoksu da glavobolju izazivaju upravo oni lekovi čija je osnovna namena da je prekinu, olakšaju ili izleče.
Međunarodna klasifikacija glavobolja definiše je kao hroničnu glavobolju, prisutnu 15 ili više dana u mesecu koja se razvila ili značajno pogoršala u periodu prekomerne upotrebe lekova namenjenih lečenju glavobolja.
Doktor Aleksandra Radojičić, specijalista neurologije, iz Centra za glavobolje u Kliničkom centru Srbije objašnjava da je prekomerna upotreba određena time koliko dana u mesecu se uzimaju pojedini lekovi, a ne koja količina tih lekova se uzme:
- Na primer, uzimanje običnih analgetika 15 ili više dana u mesecu može da izazove ovu glavobolju, dok kombinovani analegtici, specifični antimigrenski lekovi, triptani, ergotamini kao i drugi lekovi koji se koriste u terapiji bola mogu, takođe, biti uzročnici ako se koriste češće od 10 dana mesečno.
Iako su mehanizmi nastanka još nedovoljno poznati, glavobolja zbog prekomerne primene lekova se po pravilu javlja samo kod osoba koje već pate od dugogodišnje migrene ili tenzione glavobolje.
- Može da nastane čak i kada se lekovi ne koriste za lečenje migrene već iz nekog drugog razloga, kao što je na primer bol u leđima. Karakteriše se progresivnim povećanjem učestalosti, a često i promenom karakteristika ranijih glavobolja - objašnjava dr Radojičić.
- Pošto jačina, lokalizacija, kvalitet i trajanje bola u velikoj meri variraju od osobe do osobe, smatra se da je mnogo značajnije prepoznavanje procesa transformacije migrene ili tenzione glavobolje u glavobolju prekomerne upotrebe lekova od njenih samih osobina.
Prepoznavanje i uvažavanje ovog problema i dalje je neadekvatno, nedovoljno, a nekada čak i potcenjeno, kako od strane samih pacijenata, lekara primarne zdravstvene zaštite tako i od strane specijalista. Pre nego što se otkrije prava dijagnoza, pacijente u proseku leči više od pet lekara koristeći osam različitih terapijskih stategija!
Lečenje hronične glavobolje neefikasno je u uslovima prekomerne upotrebe lekova, pa je potpuno prekidanje uzimanja ovih lekova, prvi korak u izlečenju.
- Cilj lečenja je prekidanje ciklusa hroničnih glavobolja i popravljanje kvaliteta života ovih bolesnika. Farmakološke mere podrazumevaju višemesečnu redovnu primenu preventivne terapije da bi se smanjila učestalost i jačina glavobolja kao i potreba za uzimanjem analgetika. Od nefarmakoloških mera prevencije koriste se fizikalna terapija, akupunktura, relaksacione tehnike, tehnike savlađivanja stresa i mišićne relaksacije „biofidbek“ - navodi dr Radojičić.
SVAKODNEVNO ŠEST GODINA
Velikom metaanalizom studija sa više od 2.612 ispitanika utvrđeno je da je u momentu postavljanja dijagnoze prosečno vreme trajanja migrenske ili tenzione glavobolje bilo preko 20 godina, period prekomerne upotrebe medikamenata 10 godina, a prosečno trajanje hronične svakodnevne glavobolje skoro šest godina.
Izvor