Melatonin
- Detalji
- Kategorija: Neurologija
- Autor M.V.
Iako se njegove osobine još uvek naučno istražuju melatonin je hormon dugovečnosti, hormon sna, a takođe ga zovu još i homon života. Dakle, i sam naziv upućuje na njegov pozitivan aspekt po ljudski organizam i život.
Dnevno stvaranje količine melatotina kod odraslog čoveka je oko trideset mikrograma. Sam organizam ga prirodno stvara (prenosi se kroz krv), a unosi se u organizam i putem određenih namirnica (dakle, putem ishrane). Takođe, možete ga uneti u organizam “veštačim putem” – kroz određene lekove tj. suplemente.
Njegovo prirodno stvaranje u organizmu postiže se putem sna kada epifiza (pinealna žlezda) krene da ga luči. Zato je veoma važno ići redovno na spavanje pre 12 časova, jer aktivacija ovog hormona već kreće od osam časova uveče, a vrhunac proizvodnje hormona dostiže od ponoći, pa sve do četiri sata ujutro. Još jedna važna stvar kada govorimo o spavanju i stvaranju ovog hormona je da prostorija u kojoj spavate treba da bude obavezno zamračena. U slučaju da ne možete potpuno zamračiti prostoriju u tim okolnostima obavezno koristite masku za spavanje. Dakle, iči na spavanje obavezno pre ponoći, jer ono što treba dodatno znati je da melatonin ne stvara zalihe za dane unapred, već radi po principu svakodnevice (tj. noć za dan). Dakle, redovnost pravilnog življenja je od velike važnosti da bi organizam pravilno funkcionisao.
Takođe, naučno je dokazano sa epifiza nije jedina zadužene za proizvodnju ovog hormona, već funkciju vrše i periferne ćelije, gde stvaranje ovog hormona nije primarno povezan sa osvetljenjem.
Zašto je melatonin dobar po naš organizam?
Uloga melatonina u organizmu je ogromna.
Ovaj hormon donosi nam u balans sve opšte funkcionisanje tako što pokreće funkcije u organizmu za imuni sistem, da se izborio sa stresom, pa čak i sa sezonskom depresijom. Melatonin endokrilnom sistemu usklađuje rad tj. njegovu efikasnost, zatim, ima antioksidantna dejstva, pomaže da se organizam prilagodi vremenskim zonama tj. njihovim promenama, usporava starenje, a efikasno utiče i na ćelije mozga, kao i proizvodnju drugih hormona u organizmu. Isto tako, reguliše rad krvog pritiska, digestivnog trakta i celokupnog kardiovaskularnog sistema.
A šta treba konzumirati od namirnica koje pospešuju stvaranje melatonina? Pomenućemo u narednim redovima ovog teksta. Raznovrsna i uravnotežena ishrana je od velike važnosti – ugljeni hidrati, proteini, vitamini, vitamin B i kalcijum su veoma bitni. Kombinacija namirnica je važna, jer određena hrana pospešuje melatoninovo vezivanje i absorpciju u organizmu. Melatonin se nalazi u bananama, bademima, orasima, pirinču, kukuruzu, rotkvici, šargarepi, paradajzu, ječmu, ovsu, suvom grožđu, smokvama, itd. Takođe, trebate znati da npr. ponašanje i konzumiranje određenih napitaka stvara blokator za proizvodnju melatonina u telu. Pa će tako npr. stresom, konzumacijom nikotina, alkohola, kofeina ili određenim farmaceutskim preparatima (kao što su npr. aspirin, ibuprofen) blokirati ovaj hormon.
Vodite računa o svom zdravlju, jer od 35. godine, melatonin se prirodno luči manje u organizmu, što je pokazatelj početka procesa starenja (što dovodi da se akumuliraju slobodni radikali, a takođe se i narušava telesna težina, što takođe dovodi do gojaznosti).
Kada postoji manjak melatonina, organizam reaguje tako što pojačava zapaljenje i stvara sve više slobodnih radikala, a koji sa drugim faktorima povećavaju mogućnost za razvoj Parkinsonove bolesti. Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju Parkinsonovu bolesti imaju nizak nivo melatonina u krvi, što upućuje i činjenica koja je povezana sa problemima koje imaju sa snom. Ipak, naučna ispitivanja vršena na životinjama koje su imale Parkinsonovu bolest, pokazala su da ubrizgavanjem melatonina ili su blokirali razvoj bolesti ili je bolest popuno nestala.