Sindrom plesačkog kuka ili snapping hip syndrome
- Detalji
- Kategorija: Hirurgija
- Autor Aleksandra Rafailović
Sindrom plesačkog kuka, poznat i kao snapping hip syndrome (SHS), jeste poremećaj kuka koji se javlja zbog nekoliko vrsta nelagodnosti. Osoba koja ima ovaj problem može povremeno čuti zvuk pucanja ili osetiti preskakanje tokom pomeranja zgloba kuka. Kada se mišićne tetive zapale, često zbog preterane upotrebe, moguće je da će kliknuti pošto se tetive taru o kost kuka.
Ova pojava je češća kod žena, mada pogađa oba pola i sve starosne dobi nezavisno od toga da li se bave nekim sportom ili ne. Za većinu ljudi, ovo stanje predstavlja samo blagu neprijatnost, ali kod sportista to može izazvati i bol ili slabost koji stvaraju probleme u svakodnevnim sportskim aktivnostima, zbog koje oporavak može biti duži.
Postoje tri glavna tipa sindroma plesačkog kuka: unutrašnji, spoljašnji i intra-artikularni.
Unutrašnji se javlja kada mišić kuka preskoči zglob kuka ili kada se kvadriceps pomeri preko loptastog dela kuka. Unutrašnji tip sindroma plesačkog kuka je drugi najčešći problem ovog poremećaja. On se pogoršava vremenom, ukoliko se adekvatno ne tretira, odnosno ne leči, i osobe koje ga imaju mogu da osete bol u preponama i čak da čuju iskakanje kuka dok trče.
Spoljašnji je najčešći i javlja se kada spona cevanice preskoči butnu kost. Osobe sa ovim problemom mogu osetiti preskakanje zgloba najčešće dok trče ili se penju uz stepenice. Takođe, mogu osetiti i bol i osetljivlost na spoljašnjoj strani kuka. Često ih boli da spavaju na toj strani noću i bol se može pogoršati vremenom.
Intra-artikularni može biti izazvan samo povredom ili traumom nanetom kuku.
Glavni simptomi sindroma plesačkog kuka jesu čujni zvuk pucanja ili kliktanja.
Uglavnom ne izaziva nikakav bol, ili je bol blag.
Drugi simptomi uključuju zapaljenje, bol u mišićima prilikom pokretanja noge uvis i sa strane, oticanje, poteškoće u obavljanju uobičajenih fizičkih aktivnosti kao što je hodanje, ali mogu osetiti i neugodan osećaj izmeštenosti kuka.
Pre samog lečenja problema, potrebno je utvrditi kako je do njega došlo. Doktor bi trebalo da ispita istoriju bolesti, proceniti simptome i obaviti pregled. Takođe, možda će biti portebni i rendgenski snimci kako bi se bolje videle kosti i zglobovi i da bi se procenilo da li je u pitanju neki drugi problem kao što su artritis, zapaljenje zgloba kuka, ili možda čak i tumor. Nekada je problem genetske prirode, dok je u drugim slučajevima izazvan sportskim ili sličnim aktivnostima koji zahtevaju dosta fizičkog angažovanja.
Ukoliko vam ovaj sindrom ne izaziva nikakve fizičke tegobe i bol, ili stvara eventualno blagi bol, doktor vam može prepisati lekove protiv istih ili samo stavljanje leda na osetljivo područje. U nešto težim slučajevima, potrebna je fizikalna terapija kako bi se povećao opseg pokreta ili injekcije steroida za olakšavanje bola.
U nekim slučajevima doktor, ili terapeut, savetovaće vam da radite vežbe kako biste povećali pokretljivost zgloba kuka i smanjili osećaj bola ili nelagodnosti.
Desi li se da nijedna od datih mera ne pomaže ili da je bol veći od podnošljivog, doktor i terapeut mogu predložiti operaciju, a vrsta operacije će zavisiti od uzroka koji je doveo do javljanja sindroma.