Disbalans hormona
- Detalji
- Kategorija: Ginekologija
Hormonski disbalans je poremećaj ravnoteže hormona. Žene svih starosnih dobi su tokom svog života podložne promenama u vidu nepravilnog odnosa hormona. Estrogen i progesteron, dva hormona, koja se ciklično proizvode u telu žene, tokom svakog meseca, mogu doći u stanje neravnoteže i poremećenog odnosa.
To izaziva pojavu koja se naziva, hormonski disbalans, koji može značajano uticati na zdravlje žene.
Hormoni su hemijske materije koje se proizvode od strane endokrinih žlezda, kao što su hipofiza, epifiza, nadbubrežna žlezda, štitasta žlezda, pankreas. Proizvođači hormona, su i jajnici kod žene, koji stvaraju polne hormone, kao što su estrogen, progesteron i semenici kod muškaraca koji proizvode testosteron i androsteron. Uloga hormona je metabolička, produktivna i reproduktivna. Takođe imaju i uticaj na mentalno stanje organizma (dopamin, serotonin).
Estrogen je primarni ženski polni hormon. Njegova uloga je u metaboličkim procesima u organizmu, utiče na povećanje telesne mase i stvaranje masnih naslaga, koji su ujedno depoi estrogena. Smanjuje mišićnu masu, utiče na formiranje sekundarnih polnih karakteristika, učestvuje u cikličnim promenama kod žena, delujući na matericu. Nedostatak estrogena izaziva simptome kod žena u vidu izostanka ili neredovnog menstrualnog krvarenja, opadanje libida, rana menopauza, nemogućnost začeća, promene u raspoloženju.
Progesteron je drugi važan hormon kod žena, koji zajedno sa estrogenom reguliše ciklične promene na jajnicima i materici. On je važan tokom trudnoće, jer od njega zavisi ishod trudnoće i donošenje zdravog ploda na svet. Zove se “zaštitnik trudnoće“. Nakon porođaja, njegova koncentracija opada. Nedostatak hormona progesterona se može prepoznati u vidu simptoma kao što su neredovne menstruacije, nemogućnost održavanja trudnoće, prerani porođaji ili pobačaj.
Prolaktin je hormon koji utiče na normalno funkcionisanje mlečne žlezde i laktaciju (lučenje mleka). Važan je u periodu dojenja, a tokom vremena, njegova koncentracija opada. Nedostatak prolaktina se manifestuje u vidu loše laktacije, premalo mleka, menstrualni poremećaji, odložen pubertet, umor.
Testosteron je primarni muški polni hormon, koji se pored semenika i pasemenika, proizvodi u nadbubrežnim žlezdama, u manjim koncentracijama. On se takođe sekretuje i kod žena, gde učestvuje u stvaranju normalnog balansa hormona uz estrogen i progesteron. Nedostatak testosterona kod žena se može primetiti u vidu nedostatka libida, prilično suva koža, kosa, nokti. Povećana koncentracija testosterona u telu žene, izaziva pojavu pojačane maljavosti, akni, preteranog znojenja, policistične jajnike i druge hormonalne disfunkcije.
Uzroci koji mogu dovesti do stanja neravnoteže među hormonima, su najčešće propraćeni kroz određene životne faze kod žene. Hormonski poremećaji su primetni u periodu puberteta, reproduktivnog perioda, premenopauze i postmenopauze, kao i tokom predmenstrualnog perioda. Mogući uzrok nastanka hormonskog disbalansa je dugotrajno i nekontrolisano korišćenje hormonskih, sintetičkih preparata za sprečavanje začeća. Unošenje sintetskih, egzogenih hormona u organizam, tokom dužeg perioda, može značajno promeniti hormonski status kod žene, i time uticati na njeno reproduktivno zdravlje. Ostali uzroci mogu biti posledica određenih bolesti, kao što je dijabetes, oboljenje štitaste žlezde i slično. Među značajne uzroke hormonske neravnoteže u organizmu mogu se ubrojiti stres, loša ishrana, stroge dijete, nedovoljna fizička aktivnost, trudnoća, menstrualni ciklus, pušenje, alkohol, kofein, lekovi. Unošenje hormona, pesticida, toksina putem hrane može poremetiti normalan hormonalni bilans u organizmu. Primena plastičnih kesa, plastične ambalaže za pakovanje hrane, prisustvo pesticida u povrću, voću i drugim namirnicama, je samo jedan put unošenja stranih materija u organizam, koje “oponašaju“ estrogen, i time mogu dovesti do hormonskog disabalansa, kao ozbiljnog markera za nastanak hormon zavisnih tumora. Kandida je gljivica, koja može biti ozbiljan pokretač hormonske neravnoteže u organizmu. Ona se ponaša kao estrogen, navodeći organizam da smanjuje sekreciju sopstvenog estrogena iz žlezda. Na taj način, može uticati i na rad štitaste žlezde i na lučenje hormona tiroksina.
Pojava koja se karakteriše kao policistični jajnici se manifestuje kao stanje izazvano sa prevelikom produkcijom muških polnih hormona, i estrogena koji utiču na stvaranje većeg broja cističnih promena na jajnicima. U ovom slučaju, postoji hormonski disbalan između dva hormona – FSH, folikulostimulirajući hormon, zadužen za formiranje folikula na jajnicima tokom ovarijalnog ciklusa, i LH, luteinizirajući hormon, koji proizvodi progesteron. U ovom slučaju, veća je koncentracija LH u odnosu na FSH.
U slučaju kada je koncentracija estrogena, dominantna nad koncentracijom progesterona, može doći do promene u vidu zadebljanja mišićnog zida materice, koje se naziva fibroza. Promene mogu biti u vidu grudvica, veličine jajeta na materici, dok veće formacije, mogu dovesti i do vancikličnih krvarenja ili do bolnih menstrualnih krvarenja sa obilnim krvarenjem. Pojava fibroze materice je više zastupljena kod žena u periodu menopauze, kada je smanjeno lučenje hormona ili postoji disbalans na nivou estrogen : progesteron, u korist estrogena.
Hormon zavisni tumori su mogući, naročito ukoliko postoji određena neravnoteža između hormona u telu. Rizik od pojave raka dojke je veći, kod starijih žena, u periodu menopauze, kod opadanja nivoa progesterona, kod uklanjanja jajnika, korišćenja oralnih kontraceptiva, hormonske terapije. Rizik nastanka raka dojke je povezan sa dominacijom estrogena i njegovih derivata. Sa involucijom ovulacije, i smanjenjem lučenja progesterona, u starijem životnom dobu, dolazi do povećanog lučenja estrogena, koji utiče na prekomerno bujanje ćelija, koje delom podležu mutacijama, odnosno pretvaraju se u tumorske ćelije.
Tokom menopauze se javlja pojava hipotireoidizma – smanjenog lučenja hormona tiroksina i usporenog rada štitaste žlezde. To za posledicu ima pojavu gojenja, dobijanja na telesnoj masi, srčane smetnje, umor, nesanica, opadanje kose, depresija, smanjen libido.
Simptomi hormonskog poremećaja ili disbalansa su neredovne menstruacije. Kod žena kod kojih postoji hormonska neravnoteža, ova pojava se najčešće primećuje. Prisutna je uglavnom kod adolescenata, mladih devojaka koje još uvek nemaju regularne cikluse, u formi amenoreje (amenorhea) ili kod žena u menopauzi, kao regularan simptom izostanka mesečnih krvarenja. Pojava neredovnih ciklusa je i znak postojanja policističnih jajnika, za koje je odgovoran neizbalansiran odnos testosteron : estrogen : progesteron. Vidljiv je u formi preterane maljavosti (hirzutizam), akne, masna koža, kosa. Glavobolje i migrene. Tokom mesečnog ciklusa, mnoge žene, naročito u periodu PMS-a su podložne pojavi migrena, koje su izazvane hormonskim disbalansom. Prilično su jake, bolne i mogu se javiti pre i nakon mesečnog krvarenja. Poremećaj sna. Tokom ovulacije, naročito u periodu PMS-a, žene imaju problema sa spavanjem. Nesanica i nemogućnost uspostavljanja sna su posledica hormonskih reakcija u organizmu. Smatra se da do ovoga dolazi usled velikog pada hormona progesterona. Odsustvo koncentracije i loše pamćenje. U periodu ovulacije, kada dolazi do pojave uzburkanih hormona u telu, može se pojaviti ovaj “fenomen“, koji se ogleda u nemogućnosti održavanja pažnje, koncentracije, pamćenja. U ovom slučaju krivac za ove neprijatne situacije je kortizol, hormon nadbubrežne žlezde, koji se u ovom periodu znatno više stvara. Konstantna glad, umor, promene raspoloženja i depresija. Tokom predmenstrualnog sindroma, usled hormonskog disbalansa, dolazi do povećanog lučenja insulina, što budi glad, i povećava unos hrane. Usled toga, dolazi do promena u psihičkom stanju, smanjenom metabolizmu, pojavi gojenja i oticanja usled zadržavanja tečnosti. Digestivni problemi su mogući u vidu nadutosti, gasova, otečenog donjeg dela stomaka ili lošeg varenja. Pojava masne kože, kose, akni, bubuljica je posledica delovanja hormona kod mlađe populacije. Pojava talasa vrućine “ valunzi “ se javlja najčešće kod žena u menopauzi, mada se mogu usled hormonskog disbalansa, javiti i kod žena u mlađem reproduktivnom dobu. Osećaj napada vrućine je posledica delovanja estrogena. Otečene, bolne grudi su usled zadržavanja tečnosti. Gubitak libida je pouzdan znak da u organizmu vlada hormonska neravnoteža. Nastaje zbog niskog nivoa estrogena.