Blagodeti čaja
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
Priča o čaju počinje u Kini 2737. godine pre naše ere. Legenda kaže da je car Šen Nung, šetajući se jednog dana, zastao da se odmori ispod nekog drveta i prokuva vodu za piće. U tom momentu, povetarac je protresao granje drveta koje je bilo iznad njega i nekoliko listova je upalo u ključajuću vodu, dajući joj prijatnu boju i ukus.
Caru se novi napitak toliko svideo da je ponovo napunio svoju šolju. Biljka pod kojom je sedeo je bilo divlje drvo čaja. Tako je nastao čaj.
Čaj je u Evropu prenet u XVII veku i to prvo u Holandiju 1610. godine, a zatim u Francusku i Englesku. U početku rezervisan samo za princeze, postao je cenjen u visokom društvu, tako da su kafedžinice ubrzo promenile ime u čajdžinice.
Danas je čaj drugo piće po konzumaciji u svetu, nakon vode, a podjednako se pije topao, ledeni, biljni, uz dodatak arome, šećera, mleka, meda...Jedna šoljica sadrži otprilike 40 mg kofeina (gotovo upola manje od kafe), no nivo zapravo zavisi od pripreme i vrste.
Danas je, međutim, dostupan i čaj bez kofeina. Za razliku od zemalja u kojima je to deo rituala i tradicije, kod nas ljudi pribegavaju upotrei čajeva pre svega u terapijskesvrhe. Pa ipak, da biste iskoristili svu lekovitost i delotvornost, važno je voditi računa o sledećim stvarima: voda za pripremu čaja treba da bude meka.
Poželjno je da posuda u kojoj se kuva bude emajlirana, vatrostalna ili staklena, ali najvažnije je da bude potpuno ispravna i zatvorena. Posuda sa skuvanim čajem treba poklopljena da odstoji određeno vreme zbog ekstrakcije, što zavisi od vrste čaja, tj. biljke. Lekovite čajeve ne treba zaslađivati, jer im se na taj način smanjuju korisna svojstva.
Čaj koji pijete u terapijske svrhe zavisi od prirode oboljenja. Ipak, trebalo bi ih uzimati uz savet lekara i voditi računa o delotvornosti određenih biljaka. Evo kratkog pregleda čemu koja biljka pomaže.
Čaj od nane: nana sadrži eterično ulje, flavonide, gorke sastojke itd, a sve to doprinosi otklanjanju raznih tegoba u probavnom traktu. Čaj od nane, osim toga, olakšava i izlučivanje žuči.
Čaj od šipka: zbog sastojaka koje sadrži (niacin, karotin, tanin, voćnu kiselinu, vitamine B2, K, mineralne sastojke i aromatska jedinjenja), šipak deluje okrepljujuće. Čaj od šipka kuva se na temperaturi do 60 stepeni, može da stoji i do 24 časa, a može se piti i hladan.
Čaj od kamilice: kamilica deluje umirujuće na organizam. Ublažava upale, grčeve u probavnom traktu, a veoma često se koristi i za obloge.
Čaj od žalfije: treba ga kuvati tako što se sadržaj ostavi u provreloj vodi, poklopljen, da odstoji desetak minuta, a zatim se procedi. Zaslađen i topao čaj od žalfije koristi se prilikom upala želuca, žuči i mokraćnih kanala. Nezaslađen čaj od žalfije dobar je za dezinfekciju i ispiranje usne duplje i grla.
Čaj od sleza: koren sleza sadrži najviše sluzi, skroba, pektina i šećera. Olakšava iskašljavanje, bilo da se pije ili koristi za natapanje obloga.
Čaj od lipe: kao i čaj od sleza, može poslužiti u borbi protiv kašlja, ali podstiče i preznojavanje, pa je koristan pri lečenju gripa ili nazeba.