Činjenice za i protiv i tipovi vegetarijanstva
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor M.V.
Razlozi ljudi da bi postali vegetarijanci su različiti – kreću se od raznih uverenja (kako verskih, tako etičkih), pa sve do zdravstvene problematike (i fizičke i psihičke). Ali prvenstveno treba napomenuti da je vegetarijanstvo staro koliko i čovečanstvo. Među prvim zapisima o tome nalazimo u Bibliji i drugim svetim knjigama.
Šta je vegetarijanstvo
Najjednostanija definicija mogla bi biti da je vegetarijanstvo ishrana bez konzumacije mesa, ribe i morskih plodova. Međutim, činjenica je da se u takvoj ishrani izbegavaju mlečni proizvodi i proizvodi poput želatina. Ipak, u ovakvoj ishrani su zastupljene sve ostale namirnice: povrće, voće, koštunjavo voće, žitarice, mahunarke.
Vrste vegetarijanaca, istraživanja i prednosti vegetarijanstva
Definisane su četiri osnovne vrste vegetarijanaca: lakto-ovo-vegetarijanci (jedu jaja i mlečne proizvode), laktovegetarijanci (jedu mlečne proizvode ali ne jaja), ovovegetarijanci (jedu jaja ali ne mlečne proizvode) i vegani (ne jedu ništa što je životinjskog porekla; najčešće jedu sirove namirnice).
Činjenica da je ljudski digestivni trakt veliki, čak su 12 puta duža creva od dužine čovekovog tela. A kada se unese u organizam obrok mesa, on mora brzo da napusti organizam, jer sadrži ogromnu količinu otrovnih materija koje nastaju usled truljenja (raspadanja), iako, meso sadrži proteine koju su organizmu neophodni. Tako je ova vrsta hrane, kako vidimo, neprimerena čoveku u potpunosti. Čovek je teško vari, pa stoga nagomilava otrovne materije u organizmu.
Istraživanja vršena od 1998. godine pa nadalje, na američkom univerzitetu Jejl, na Pariskoj medicinskoj akademiji i u nekim drugim naučnim ustanovama, pokazala su da upotreba isključivo biljne hrane omogućava daleko veću fizičku izdržljivost, čak i do tri puta veća od onih koji konzumiraju meso u ishrani. Takođe je dokazano da je vegetarijancima potrebno manje vremena da povrate snagu posle nekog napora ili fizičke aktivnosti. A gledajući sa strane vremenskog intervala, to je pet puta manje vremena nego mesojedima. Takođe, brojna istraživanja su ukazala na prednost ovakve ishrane na celokupno zdravlje čoveka – kako psihičkog razvoja, tako čovekove celokupne energije i dugovečnosti. Rezultati takvih istraživanja su dokazali, da vegetarijanci ređe oboljevaju od: bolesti krvnih sudova i srca, moždanog šloga, hipertenzije, gojaznosti, dijabetesa, osteoporoze, alergija, bolesti imuniteta, demencije, kamenja u žučnoj kesi i bubrezima. Prevencija putem ovakve ishrane je pre svega protiv malignih oboljenja – raka debelog creva, prostate, mokraćne bešike, pankreasa, želuca, dojke. Gledajući sa psihološkog aspekta, ovakva ishrana razvija smirenost i miroljubivost ljudi prema svojoj okolini.
Mane vegetarijanstva i razlozi protiv
Ipak, s druge strane naučno tj.medicinski su dokazane neke suprotne činjenice. Dnevna potreba za unos proteina kod odraslih je 25 do 30 grama, a uzimanje proteina svakodnevno u ishrani je ključno za održavanje zdravlja mišića. Najčešće mane kod vegetarijanaca su nedostatak (ili manjak) belančevina, aminokiselina, gvožđa, kalcijuma. Stoga, u organizmu čoveka može da dođe do raznih poremećaja i oboljenja – kao što su anemija, i drugo. Upravo laktovegetarijanci mogu da imaju problem nedostatka gvožđa i proteina, jer ne unose jaja, pa je u najčešćem slučaju to uzrok anemije. Gvožđe se može uzeti i iz biljaka, ali ako se pripremaju na određen način.
Sporna priča je, posebno, oko vitamin B12, jer on održava energiju čak i kod najmanje fizičke aktivnosti (kao što je hodanje). Najveći i najbolji izvor vitamina B12 je crveno meso, a inače ga ima u svim namirnicama životinjskog porekla. Ovaj vitamin je neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik do mišića. Najveći problem manjka ovog vitamina može da bude kod vegana, jer oni ne unose u organizam ni jednu namirnicu životinjskog porekla. Smatra se da čak 80% vegana pati od nedostatka vitamina B12. Niži nivo kreatina pored smanjenja energije, utiče i na brzinu pamćenja. Dakle, utiče i na energiju, i na pamćenje kod čoveka, a pored toga može da izazove demenciju, gubitak težine, anksioznost i depresiju. Kod odraslih, niži unos ovog vitamin može biti donekle prihvaljivo, međutim, kod dece i dojenčadi ovaj nedostatak može da ugrozi život. Dojenčad majki koje su vegetarijanke treba da imaju dodatke u ishrani vitamina B12 još od rođenja. Isto tako, istraživanja su pokazala da neki sastojci soje, mogu blokirati pristup spermatozoida jajnoj ćeliji, što bi značilo da uzrokuju neplodnost. Stoga, potrebno je što više konzumirati crveno meso, pileću jetru, sardine i losos, jer je kod ovih namirnica vitamin B12 najviše zastupljen. Takođe, nedostatak ovog vitamina utiče i na zube, pa tako pravilna ishrana sprečava uništenje cakline i zdravlja zuba.
S druge strane, dopuna svih ovih minerala i vitamina može se raditi i u vegetarijanskoj ishrani ali sa mnogo većom količinom unosa prilagođene hrane u organizam, kao i pravilnim rasporedom konzumacije.
Ipak, izbor je na Vama. BITI ILI NE BITI VEGETARIJANAC!?