Mmm...Čokolada!
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
Redovno konzumiranje većih količina čokolade smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga za trećinu, pokazala je studija britanskih naučnika. To, pak, ne znači da je čokolada odjednom postala zdrava hrana, upozoravaju oni.
Zaključak su, na osnovu analize čak sedam nezavisnih studija, sa preko 114.000 učesnika ukupno, izneli naučnici sa čuvenog britanskog Univerziteta Kembridž. Oni su uporedili rizik od nastajanja bolesti srca i šloga kod osoba koje su prijavile da jedu dosta čokolade, više od dva puta nedeljno, te onih koji čokoladu konzumiraju ređe od toga. Rezultati studije objavljeni su na sajtu uglednog Britanskog medicinskog žurnala.
Ispostavilo se da oni koji jedu najviše čokolade, imaju i do 37 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, te 29 odsto manji rizik od šloga, nego ljudi koji uzimaju najmanje čokolade. U ovom trenutku, nisu izdvojeni podaci o tačnim količinama čokolade koje se u studiji opisiju rečima „najviše“ i „najmanje“.
Dr Oskar Franko, jedan od istraživača, podseća da je od ranije poznata sposobnost čokolade da snižava krvni pritisak, što je jedan od značajnijih faktora prevencije kardiovaskularnih bolesti. Iako je on studiju opisao kao „obećavajaću“, upozorova da su potrebna dodatna istraživanja, kako bi se objasnila sva zaštitna svojstva čokolade, ali i opasnosti koje ona krije. To što je dokazan ovako pozitivan efekat ne znači da prevencija srčanih bolesti odmah treba da se svede na kupovinu ove poslastice, kažu stručnjaci.
Naime, lekari podsećaju da se prekomeran unos čokolade može povezati sa nastankom drugih bolesti. Pre svega, pojačan unos šećera u dužem vremenskom periodu, vodi ka prekomernoj telesnoj težini, koja sa sobom vuče brojne faktore rizika po zdravlje, a ističe se i pojačan rizik od dijabetesa tipa 2. Uz to, čokoladni proizvodi često sadrže i veliku količinu tzv. „loših“ masti.
Naučnici smatraju da bi se, nakon dodatnih kliničkih ispitivanja, čokolada eventualno mogla koristiti kao prevencija za srčane probleme i šlog, ali samo ako se iz nje uklone šećer i masti. Ovako, postavlja se pitanje koja bi količina tog slatkiša mogla da se preporuči, s obzirom na broj kalorija i količinu šećera i masti koju sadrži.
„Mi vam sada ne savetujemo da počnete da jedete čokoladu, ako to već ne radite“, objašnjava dr Franko i dodaje da „ako već jedete čokoladu, morate da izbegavate prekomeran unos, već je bolje da jedete manje količine, u pravilnim razmacima“. On je rekao i da je važno obratiti pažnju na vrstu čokolade koja se konzumira, jer nisu svi čokoladni proizvodi isti.
Sa tim se slaže i dr Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“. Čokolade sa dodatkom mleka i drugih sastojaka, kao i razne vrste čokoladnih keksova, imaju više masti, dok bela čokolada po pravilu ima više šećera i veštačkih sastojaka, upozorila je ona.
Naučnici još uvek ne žele da povežu nijedan konkretan sastojak čokolade sa pozitivnim rezultatima ove studije. Ipak, na osnovu prethodnih istraživanja, verovatno najzaslužniji su polifenoli (flavonoidi). Ova jedinjenja, kojima je bogat kakao, osnovni sastojak čokolade, funkcionišu kao moćni prirodni antioksidansi i antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi. Ona snižavaju krvni pritisak i nivo holesterola, te „neguju“ arterije.
Premda je kakao poznat po velikoj koncentraciji polifenola, ova jedinjenja se u većim količinama mogu naći i u crnom vinu i zelenom čaju, kao i u voću i povrću. Stoga lekari radije preporučuju takvu hranu nego čokoladu – ne samo da voće i povrće sadrži mnogo manje šećera i masti, već raspolaže bogatsvom vitamina, minerala i drugih korisnih sastojaka.