Krastavac
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
Krastavac sadrži izuzetno malo kalorija u vidu masti, belančevina i ugljenih hidrata, a izuzetno je bogat mineralima, a posebno kalijumom. Zato je odlična namirnica leti da se nadoknadi ovaj mineral koji se gubi znojenjem, kao i za one kojima je zbog povišenog pritiska preporučeno da izbegavaju natrijum, a unose više kalijuma.
Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diureticno svojstvo. Da bi se ono sacuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, cime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrce preporucuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokracnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokracnom mehuru, a time što podstice izlucivanje vode, krastavac potpomaže i izlucivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita i onikoji povremeno žele da detoksikuju svoj organizam. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu cini mekšom. Snižava šecer u krvi pa se preporucuje i dijabeticarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju. Iako nema mnogo kalorija, on sadrži dosta važnih mineralnih materija, a to su kalcijum, fosfor, gvožđe, mangan i jod.
Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.
Kora krastavca sadrži i silicijum, redak mineral veoma važan za zdravlje kostiju; na osnovu statistike, pokazalo se da veliki unos kalcijuma ne povećava gustinu kostiju. Poznati američki nutricionista Dejvid Volf tvrdi da su za povećanje gustine kostiju mnogo važnija dva druga minerala - silicijum i magnezijum. Zato je dobro, ukoliko ste sigurni da krastavci koje ste kupili nisu prskani, da ih pojedete sa korom, pogotovo zato što se i najviše vitamina E nalazi baš u kori. (Dobri izvori magnezijuma su npr. bademi i kakao.)
Sirov krastavac reguliše rad creva i tako pomaže varenju. Postoje podaci i da doprinosi sniženju šećera u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima.
Pošto rastvara kristale mokraćne kiseline, krastavac se preporučuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru.
Postoji i narodni recept za čaj od krastavca za bubrege i mokraćne organe.
Priprema se tako što se iz zrelih (žutih) krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.
Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica. Zbog velike količine vitamina E, pogotovo u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje. Čisti kožu a i doprinosi zatezanju kože (pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo pa tako i lice), tako da nije čudo da su maske od krastavaca već odavno sastavni deo raznih kozmetičkih tretmana.