Početak vežbanja u 40-tim godinama
- Detalji
- Kategorija: Wellness&Fitness
Početak vežbanja u 40-tim godinama jednako je blagotvorno za srce kao i ranije vežbanje
Već smo čuli da život počinje u 40-toj. Sada jedna nova studija pokazuje da i sa vežbama izdržljivosti takođe može da se počne u tom dobu, i to sa istim prednostima po zdravlje srca kao da se počelo pre 30-te godine života.
Tim istraživača, među kojima je bio i David Matelo (David Matelot) iz jedinice 1099 sa Univerziteta u Reneu u Francuskoj, nedavno je predstavio svoja otkrića na kongresu EuroPRevent u Holandiji.
U okviru studije, oni su ispitali 40 zdravih muškaraca iz Francuske starosti između 55 i 70 godina. Svi učesnici su podeljeni u grupe, u zavisnosti od stepena vežbanja i životnog doba kada su počeli da vežbaju.
Podeljeni su u tri grupe. Jedna nije nikad vežbala više od 2 sata nedeljno tokom celog života, druga je vežbala najmanje 7 sati nedeljno tokom 5 godina i počela je pre 30-te godine života, a treća grupa je vežbala najmanje 7 sati nedeljno i počela je posle četrdesete godine života. Vežbanje u svim grupama podrazumevalo je ili trčanje ili vožnju bicikla.
U proseku, oni koji su počeli da vežbaju pre 30-te godine života vežbali su 39 godina, tj. od 22. godine. Oni koji su počeli posle 40-te su vežbali u proseku 18 godina, ili od 48. godine života.
Da bi se videli efekti vežbanja na srčano zdravlje učesnika, puls i unos kiseonika su mereni tokom maksimalnog vežbanja. Učesnici su takođe podvrgnuti ehokardiografiji – testu koji koristi zvučne talase za dobijanje pokretnih slika srca – u mirovanju i tokom maksimalnog vežbanja.
Srce spremno da se menja vežbanjem, bez obzira na godine
Istraživači su ustanovili da je puls u mirovanju u proseku sličan kod onih koji su redovno vežbali. Oni koji su počeli da vežbaju pre 30-te godine imali su puls od 56,8 otkucaja u minutu u mirovanju, u poređenju sa 58,1 otkucajem u minutu kod onih koji su počeli posle 40-te godine.
Prema rečima istraživača, započinjanje sa vežbanjem od 40-te godine ima iste prednosti za zdravlje srca kao da se počelo pre 30-te godine života.
Maksimalan unos kiseonika takođe je bio sličan kod obe grupe za vežbanje. Oni koji su počeli pre 30-te imali su maksimalan unos kiseonika od 47,3 ml/min/kg, u poređenju sa 44,6 ml/min/kg kod onih koji su počeli posle 40-te godine života.
Međutim, grupa koja nije vežbala imala je mnogo veći puls u mirovanju, od 69,7 otkucaja u minutu, kao i znatno manji maksimalan unos kiseonika, od 33,0 ml/min/kg.
Na osnovu rezultata ehokardiografije, tim istraživača je ustanovio da su leva ventrikula i obe atrije veće kod obe grupe koje vežbaju u odnosu na grupu koja ne vežba. Grupa koja ne vežba je takođe imala mnogo deblje srčane zidove od grupa koje vežbaju.
"Ovo remodeliranje srca je drugačije između grupa koje vežbaju i onih koji ne vežbaju", kaže Matelo.
Istraživači su takođe ustanovili da obe grupe koje vežbaju imaju bolju dijastoličku funkciju – proces u kom se leva ventrikula puni krvlju kada je srce u stanju relaksacije – nego grupa koja ne vežba.
Pri poređenju rezultata ehokardiografije kod obe grupe koje vežbaju, istraživači nisu ustanovili nikakve razlike.
Komentarišući ove rezultate, Matelo kaže sledeće:
"Uprkos biološkim promenama koje dolaze s godinama, izgleda da je srce – čak i u 40-toj godini – podložno promenama usled vežbi izdržljivosti. Započinjanje vežbanja u 40-toj godini života ne umanjuje pozitivan uticaj na zdravlje srca.
Međutim, vežbe izdržljivosti su takođe korisne i za gustinu kostiju, mišićnu masu, oksidativni stres. A poznato je da su ove prednosti veće ako se sa vežbanjem počne ranije."
Matelo ističe da kako starimo, tako naš kardiovaskularni sistem prolazi kroz negativne strukturne i funkcionalne promene. Iako vežbanje ne može da zaustavi ove promene, on kaže da može da ih uspori.
Međutim, on naglašava da nije jasno da li kasnije započinjanje sa vežbama izdržljivosti može da nadoknadi efekte koje bi nedostatak vežbanja ranije u životu mogao da ima na srce.
"Ali, nikad nije kasno da promenite način života i postanete fizički aktivniji", dodaje on. "To će biti korisno za srce i opštu dobrobit. A nema potrebe za visokim intenzitetom vežbanja tokom mnogo sati na nedeljnom nivou. Korišćenje stepenica umesto lifta i baštovanstvo takođe mogu da budu korisni."
Ovaj stav je nedavno dodatno podržan studijom objavljenom u časopisu Medical News Today, u kojoj su istraživači ustanovili da povećanjem fizičke aktivnosti osobe starije od 65 godina mogu da smanje rizik od srčanog udara.
Autor: Onor Vajtmen (Honor Whiteman)