Zašto je fizički trening bitan za mozak?
- Detalji
- Kategorija: Wellness&Fitness
- Autor Aleksandra Rafailović
Nebrojeno je dobrih razloga za fizičku aktivnost. Najznačajniji uključuju smanjenje mogućnosti obolevanja od srčanih bolesti, šloga i dijabetesa. A zahvaljujući istoj možete izgubiti i kilažu, smanjiti krvni pritisak, ili „samo“ izgledati bolje. Međutim, pored onih manje ili više poznatih benefita treninga, tu je još jedan. Vežbanje pomaže kod pamćenja i razmišljanja.
Ljudski mozak se ne razlikuje u mnogo čemu od mišića u telu, ili ga koristite, ili ga „izgubite“. Idete u teretanu kako biste stimulisali rast mišića, kao što koristite mozak i učite kako biste povećali neurološke veze u mozgu.
Ali način na koji zapravo možete da pomognete svom mozgu jeste isto kroz fizički trening.
Koristi treninga, posebno aerobnog, imaju pozitivne efekte na funkcionisanje mozga na više nivoa, od molekularnog do nivoa ponašanja. Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Džordžiji, čak i dvadesetominutni trening povećava pamćenje i razmišljanje.
Vežbanje utiče na mozak na više načina. Ubrzava rad srca, koje potom pumpa više kiseonika do mozga. Isto tako pomaže telu, a ispušta brojne hormone koji pomažu u stvaranju odgovarajuće sredine za rast moždanih ćelija. Ono stimuliše i plasticitet mozga, tako što podražava stvaranje novih nervnih i ćelijskih veza. Sa stanovišta ponašanja, utvrđeno je da trčanje ima antidepresivne efekte i smanjuje rad hormona stresa.
Brojne su predrasude prema sportistima da su glupi, pošto nisu posvetili veći deo svog života formalnom obrazovanju. Međutim, ono što može iznenaditi mnoge jeste da vas trening bukvalno čini pametnijim. Jedno od najvećih istraživanja o povezanosti fizičkog zdravlja i IQ-a (kvocijenta inteligencije) sprovedeno je na preko milion muškaraca iz Švedske. Uviđena je ubedljiva veza između kardiovaskularnog zdravlja i rezultata na testovima inteligencije. Kako bi istraživanje bilo verodostojnije, u istraživanju su posmatrani mladi ljudi između 15 i 18 godina i primećen je porast inteligencije kod onih koji su u međuvremenu popravili svoje kardiovaskularno zdravlje.
U današnjem svetu brzih informacija, tehnologije i mobilnih telefona, izgubili smo u određenom nivou sposobnost da se koncentrišemo na određeni zadatak duži period vremena. Pak, oni koji treniraju redovno imaju bolju sposobnost koncentracije na jedan zadatak i teže im je odvratiti pažnju.
Ono što mnogim ljudima danas manjka je i snaga volje, što je danas ključno u poslovnom svetu kada je konkurencija sve veća. Koristimo je da izbegnemo iskušenja i da ostanemo na pravoj putanji kada su u pitanju naši lični i profesionalni ciljevi. Vežbanje je baš ono što će vam pomoći da ostanete na tom putu. Istraživanje sprovedeno 2013. godine u Velikoj Britaniji na deci, adolescentima i odraslima do 35 godina pokazalo je da trening pomaže da ostanemo koncentrisani na svoje ciljeve.
Fizička aktivnost izošrava kako kratkoročno, tako i dugoročno pamćenje, naročito ako praktikujete aerobnu aktivnost, koja organizmu i mozgu pruža veći dotok i protok kiseonika. Pored toga, svi oni koji redovno praktikuju aerobni trening imaju veću količinu bele materije od svojih vršnjaka koji najveći deo dana provedu sedeći. I ove prednosti nisu vidljive samo kod odraslih već i kod dece.
Pored svih navedenih prednosti treninga za rad mozga, tu su i dodatne koristi kao što su: smanjenje i bolje podnošenje stresa, bolja emocionalna otpornost, smanjenje anksioznosti, povećana tolerancija na bol, odlična borba protiv depresije, poboljšava samopouzdanje i raspoloženje.
Sada kada znate da fizička aktivnost nije tu samo da bi vas učinila privlačnom ili sprečila da budete gojazni, polako se udaljite od ekrana vašeg računara, laptopa ili telefona, obujte svoje najudobnije patike i srećan trening. Znajte da ćete se sa njega vratiti bar malo pametniji :)