Šta je to epigenetika i kako vam može pomoći?
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
- Autor Aleksandra Rafailović
Epigenetika je naučna disciplina koja proučava potencijalne nasledne promene u genima, čiji uzrok nije promena u DNK nizu. Ovo je prirodna i redovna pojava, ali na nju može uticati i nekoliko faktora kao što su godine, životni stil, okruženje u kom živimo, bolesti. Ukratko, epigenetika izučava biološke mehanizme koji u određenim trenucima pale i gase gene.
U suštini epigenetika utiče na to kako ćelije „čitaju“ gene i potom kako proizvode proteine. Evo nekoliko ključnih stvari koje treba da znate.
Epigenetika kontroliše gene
Određene situacije u našim životima prouzrokuju gene da se umire ili da se ponovo aktiviraju nakon određenog perioda vremena. Drugim rečima, mogu se uspavati ili probuditi.
Epigenetika je svuda oko nas
To je vazduh koji udišemo, ono što jedemo i pijemo, gde živimo, sa kim ulazimo u interakciju, koliko dugo i kako spavamo, da li i šta treniramo, pa čak i kako starimo. Sve navedeno, a i više od toga može izazvati određene hemijske modifikacije gena koji će te iste gene aktivirati ili uspavljivati tokom vremena. Pored toga, kod određenih bolesti kao što su rak ili Alchajmerova bolest, određeni geni se aktiviraju u suprotno stanje od normalnog, odnosno zdravog.
Epigenetika nas čini jedinstvenim
Iako smo svi ljudi, zašto neki od nas imaju plave, a neki crne oči? Zašto je neko nizak, a neko visok? Zašto neki ljudi ne podnose da jedu određenu vrstu hrane? Zašto su neki zatvoreniji, a neki društveniji? Drugačije kombinacije gena koje se pale i gase u određeno vreme jesu ono što nas čini jedinstvenim i posebnim. Štaviše, postoje i indikacije da neke epigenetičke promene mogu biti i nasledne, a zatim i prenošene sa jednog kolena na drugo.
Epigenetika se može obrnuti
Sa preko 20.000 gena koje imamo, šta bi moglo da bude rezultat različitih kombinacija gena koji se pale i gase? Moguće varijante su nebrojene! Ali ako bismo mogli da označimo svaki mogući uzrok i posledicu različitih kombinacija i ako bismo mogli da povratimo stanje gena i da zadržimo dobre dok eliminišemo loše, onda bismo teoretski mogli da izlečimo rak, usporimo starenje, sprečimo gojaznost i još više od svega ovoga.
Polje epigenetike kao nauke ubrzano raste i sa njim i razumevanje i shvatanje da i okolina i životni stil pojedinca utiču i da su u direktnoj interakciji sa genomom koji utiče na epigenetsku promenu. Ove promene mogu biti reflektovane u različitim stadijumima tokom života osobe, pa čak i u kasnijim generacijama. Na primer, ljudske epidemološke studije su obezbedile dokaz da prenatalni i rani postnatalni faktori okruženja utiču na rizik da kao odrasla osoba razvijete brojne hronične bolesti i poremećaje u ponašanju.
Dakle, epigenetikom možemo naškoditi ne samo sebi, već i svojm potomcima, ukoliko ne vodimo dovoljno dobro računa o svom zdravlju i životnom stilu uopšte. Sa druge strane, isto tako nam epigenetika može pomoći i da poboljšamo kako svoj, tako i život naše dece.
A kako to učiniti? „Recept“ je jednostavan, ali verovatno ne svakome i lak. Kada čitate tekstove ili slušate savete od prijatelja i porodice kako bi trebalo da povedete računa o tome šta jedete, koliko pijete, koliko dugo sedite ili ležite, kako bi trebalo više da trenirate i da ne budete pod stresom toliko, to je zapravo recept za pravilno korišćenje epigenetike. Ukoliko se budete hranili zdravo, pili dosta tečnosti, odmarali, ne budete se izlagali buci i ne budete budni cele noći, vi ćete pravilno primenjivati epigenetiku, na čemu ćete sami sebi biti zahvalni jer ćete se osećati i zdravije i bolje, a i vaši geni će postati bolji i napredniji. Na tome će vam biti zahvalna i vaša deca, a potom i unuci, ukoliko i vaša deca budu pratila obična pravila zdravog života.