2016. Međunarodna godina mahunarki
- Detalji
- Kategorija: Novosti i akcije
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) proglasila je 2016. Međunarodnom godinom mahunarki kako bi se podigla svest o mahunarkama kao sastavnom delu zdrave ishrane i podstakla njihova proizvodnja. Mahunarke sadnjom doprinose poboljšanju kvaliteta tla i izvora vode, a prilikom rasta troše manje energije i proizvode manje štetnih gasova. Ovim povodom je ambasada Kanade u Beogradu je održala prezentaciju i prijem.
Prezentacije o važnosti mahunarki u svakodnevnoj zdravoj ishrani održali su dr sc. Eleonora Dupouy, saradnik za sigurnost hrane i zaštitu potrošača Regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju FAO-a, prim. dr sc. med. Mirjana Gurinović, naučni savetnik Centra za izuzetne vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i gospodin Erik de Franciosi, izvršni potpredsednik kanadske firme Agro-Haribec Inc.
U izjavi za Tanjug, ambasador Kanade u Beogradu Filip Pinington je rekao da je Kanada drugi po veličini proizvođač mahunarki u svetu. Sa visoko-kvalitetnom proizvodnjom od preko 6 miliona tona i malom domaćom potrošnjom, sa populacijom od samo 34 miliona ljudi, Kanada obezbeđuje oko jedne trećine svetske trgovine mahunarkama.
Šta su mahunarke?
Mahunarke su suva, jestiva zrna semena biljaka iz porodice mahuna. Spadaju u kategoriju „superhrane" koja uključuje pasulj, sočivo, leblebiju i grašak. Neverovatno su zdrave, pristupačne, dobre za životnu sredinu i ukusne.
Zašto su Ujedinjene nacije proglasile 2016. godinu Međunarodnom godinom mahunarki?
Mahunarke su pristupačne, zdrave, dobre za životnu sredinu i mogu da pomognu da se nahrani svet. Tokom svog rasta mahunarke troše manje energije i vode, i proizvode manje štetnih gasova, a promena godišnjih doba daje im prirodnu zaštitu od insekata i bolesti. Kao izvor proteina mahunarke imaju najmanje štetan uticaj na čovekovu okolinu. Zasadi mahunarki doprinose preko potrebnoj raznolikosti pri rotaciji useva, a pomažu i pri zaštiti i poboljšanju kvaliteta tla i izvora vode. Ovo su važne prednosti za rast svetske populacije koji će zahtevati 70% povećanja poljoprivredne proizvodnje do 2050. godine.
Zašto se smatraju „superhranom’’?
Sušeno mahunasto povrće je nutricionistička energetska bomba, prepuno je proteina, vlakana, vitamina, složenih ugljenih hidrata i minerala (kalijum, magnezijum, cink, gvožđe) i jedan je od najprofitabilnijih proteina na raspolaganju. Bez glutena je i vegetarijansko, sadrži tri puta više folne kiseline nego kupus (ključni element B vitamina koji pomaže u sprečavanju nervnih oštećenja pri rođenju).
Studije pokazuju da sušeno mahunasto povrće pomaže u prevenciji i držanju pod kontrolom hroničnih bolesti kao što su koronarne bolesti i dijabetes. Takođe pomažu u borbi protiv gojaznosti (zbog visokog sadržaja vlakana).
Konzumacija mahunarki kod nas
Iz prezentacije dr sc. med. Mirjane Gurinović smo pored bitnih zdravstvenih dobrobiti koje dobijamo ako uvrstimo mahunarke u ishranu saznali i to da konzumiranje mahunarki u Srbiji i nije na zavidnom nivou.
Iako je kod nas pasulj prebranac veoma popularan po restoranima tradicionalne kuhinje prosečno u Srbiji odrasli stanovnik pojede 1825g pasulja godišnje.
> Među konzumentima u Srbiji pasulj se na trpezi nalazi 2-3 puta mesečno
> Samo 1% stanovnika konzumira sočivo i to ne više od jednom mesečno
>Konzumacija suvog graška i leblebija među konzumentima je zanemarljiva
Da bi se mahunarke posebno sočivo i leblebije koje toliko malo koristimo u budućnosti uvrstile u ishranu pokušaćemo u narednom periodu da predstavimo posebno svaku od mahunarki i njihov dobar uticaj na naše zdravlje. Takodje predlagaćemo i neke nove recepte sa mahunarkama koje možete probati i vrstiti u svoju ishranu.