Moć misli i nivoi svesti
- Detalji
- Kategorija: Lični razvoj
- Autor Dragana Ranđelović
Kada smo pritisnuti obavezama, problemima ili "lošom karmom", obično potežemo za nekakvom „višom silom“ nadajući se da će nam makar ona pomoći. U toj bespomoćnosti zaboravljamo, međutim, da smo svoje probleme sami kreirali i da ih sami i možemo rešiti, pa čak i kada nam se čini da su stvari nepovratne.
U isto vreme, čovek se mora naučiti i da neke stvari prihvati kao svoje breme ali i kao mogućnost da sopstvene probleme reši.
Još od davnih vremena postoji verovanje da čovek svojim umom svesno može uticati i na svoj život i okolinu. Čovek je ono što misli i kako misli takav i postaje.
„Misli postaju reči, reči postaju postupci, postupci postaju navike, navike postaju karakter a karakter postaje naša sudbina“ – rekao je Mahatma Gandi.
Mnoge religije i filozofske škole svoju osnovu drže na stavu da je čovek taj koji može svesno menjati sopstvenu sudbinu snagom svojih misli. Uostalom, nismo li svi svedoci takve teorije? Svet oko nas je prepun negativnosti, svakoga dana se budimo uz najgore vesti i događaje, a nije ni retkost da dane ispunjavamo razgovorima sa prijateljima i rodbinom u kojima se samo žalimo. Kada i pokušamo da ponešto promenimo, neretko sebe odmah tu i zaustavimo tvrdnjom da nam nikada ništa nije išlo od ruke pa je besmisleno i bilo šta drugo pokušavati.
Upravo zato moderni filozofi ali i psiholozi tvrde da čovek mora promeniti najpre svoje misli, odnosno stav prema životu i sopstvenoj sudbini, a onda da svesno počne i da je menja. Kako kaže jedno istraživanje u Americi, do svoje sedme godine čujemo izraz „Ne može(š)“ jedno 150 000 puta, dok „Može(š)“ najviše 1500. To određuje nas i u budućem životu, blokirajući nas u situacijama kada ishod zavisi samo od našeg učešća i zainteresovanosti. Logično je, onda, da se okretanjem ka pozitivnim mislima i naša podsvest može promeniti.
Alfa nivo svesti
Jedan naučnik je merio brzinu moždanih talasa utvrdivši da se ona menja kako naš um zapada u određena stanja svesti. Prema tome koliko je naša svest aktivna i svesna, tako i mozak radi brže ili sporije. Najsporije rade tokom svakodnevnih aktivnosti, kada je naša svest praktično na najnižem nivou. Tada mehanički obavljamo razne radnje, a i onda kada mislimo o njima svode se na čistu konstataciju onoga što smo već uradili.
Alfa nivo svesti je jedan stepen viši od svakodnevnih aktivnosti. Ritam moždanih talasa je 7-14 Hz/sec, a naša svest zapada u stanje mentalne i fizičke relaksacije. U ovom trenutku naš um je otvoren za ideje, misli, osećanja i opuštanje. Čovek se u ovom stanju najbliže nalazi u trenutku neposredno pred spavanje, kada su um i telo potpuno mirni i stabilni, a nas hvata blaga dremež.
Ovaj trenutak je pogodan za takozvane afirmacije i vizuelizacije. Kako su psiholozi utvrdili, čovek je u ovom trenutku oslobođen od svih tereta i teških misli i sve što mu se dalje dešava rezultat je njegovog svesnog delovanja i koncentrisanosti na um. Zato je u ovom trenutku moguće delovati na svesni deo uma tako što ćemo u sebi ponavljati afirmaciju koju smatramo najboljom za postizanje svog cilja. „Ti to možeš“, „Ti si jak(a) i nezavistan(na)“, „Ti imaš snage da se odupreš“ samo su neke od rečenica koje možemo ponavljati u sebi ili ih snimiti i puštati da se ponavljaju.
Isto tako, mozak može vizualizovati ideje, želje i ostvarenje želja tako što ih doslovce zamišlja kako se ostvaruju. Kada mozak izmišlja i kreira sliku sebe kako radi neki posao, on će zaista i početi da ga radi, naučen iz prethodne vizualizacije.
Teta nivo svesti
Teta nivo svesti je na stepen viši od prethodnog, kada je moždana frekvencija 4-7 Hz/sec i telo i um su u stanju meditacije. Ovo je zapravo viši nivo svesti za koji je potrebno ne samo opustiti se i osloboditi um, već naučiti neku od tehnika meditacije i relaksacije. Zabeleženo je da ovaj nivo svesti postižu i vernici u verskom zanosu, dok mnoge religije, poput budističke u svojim molitvama imaju i ovu vrstu prepuštanja.
Cilj je doživeti svet kao mesto u kojem zauzimamo veoma mali prostor i u kojem zavisimo od njega i on zavisi od nas. Kao kada posmatramo kap koja pada u vodu i stvara koncentrične krugove. Mi smo ta kap koja je deo neke veće vode i naš uticaj je prisutan ali i zanemarljiv. U ovom trenutku moguće je dostići i posebnu vrstu mentalne opuštenosti, empatije (jer doživljavamo sebe kao deo sveta) ali i transa. Potrebno je vežbati kako doći u ovo stanje, ali ona počinje razmišljanjem o nama kao delu sveta, a ne kao zasebnoj jedinci kojoj niko i ništa ne treba. Tek sa tim saznanjem počinje put u viši nivo svesti.
Onda kada shvatimo da su naši problemi i brige zapravo samo jedna kap u moru koje nas okružuje i naš život postaje jednostavniji i ispravniji, a brige koje smatramo najvećim zapravo su samo jedan krug u onim talasima koji uznemiruju čovečanstvo. Započnite promenu svog uma od te misli.