Ah ta dosadna seboreja
- Detalji
- Kategorija: Lepota i nega
Seboreični dermatitis ili seboreja je kožna bolest koja je prisutna kod 2-5% opšte populacije. Javlja se u svim životnim dobima. Važnu ulogu u nastanku bolesti imaju genetska predispozicija, prekomerno lučenje sebuma kao i infekcija kože gljivicom Pityrosporum ovale. Lečenje je dugotrajno i zahteva strpljenje.
Seboreični dermatitis je hronična upala kože sa periodima pogoršanja i poboljšanja. Ovo kožno oboljenje ima 2% -5% ukupne populacije i češće je kod muškaraca nego kod žena. Manifestuje se crvenilom kože koja je prekrivena žućkastim ljuspicama i postojanjem svraba slabijeg ili jačeg intenziteta. Vrlo retko je zahvaćena čitava površina kože, bolest je uglavnom lokalizovana na delovima na kojima je broj lojnih žlezda najveći. To su: vlasište, predeo obrva, korena nosa, između nosa i obraza, iza ušiju, u spoljnim ušnim kanalim, između brade i usta kao i na ivici kosmatog dela glave.
Tačan uzrok nastanka ovog kožnog oboljenja se ne može sa sigurnošću utvrditi. Genetska komponenta sigurno postoji jer je primećeno da je bolest česta među članovima iste porodice, ali nije utvrđeno na koji način se prenosi, pa se ne može reći da je to genetsko oboljenje. S obzirom da se bolest javlja na područjima kože koja su bogata lojnim žlezdama postojalo je mišljenje da bolest nastaje usled prekomernog rada ovih žlezda odnosno da je glavni uzrok zapravo seboreja. Međutim utvrđeno je da je prekomerno izlučivanje loja nije prisutno kod svih bolesnika već kod 50% obolelih. Znači, seboreja jeste predisponirajući faktor ali se ne može reći da je jedini uzrok. Kod najvećeg broja obolelih postoji infekcija kože gljivicom Pityrosporum ovale. Uzimajući sve ovo u obzir možemo reći da u nastanku bolesti učestvuje više činioca.
Seboreični dermatitis se javlja i kod dece i kod odraslih. Najčešće nastaje u doba puberteta kada se pod uticajem polnih hormona menja sastav kože ali, može se javiti i u starijoj dobi, posebno kod ljudi sa nekim neurološkim oboljenjem poput Parkinsonove bolesti ili kao posledica stresnih događaja. Seboreični dermatitis je hronična bolest sa periodima pogoršanja i poboljšanja. Pogoršanja se obično javljaju u toku zime dok veliki broj pacijenata primećuje poboljšanje u toku letnjeg perioda i boravka na moru.
Simptomi nastaju postepeno. Na seboreičnim područjima kože, javlja se crvenilo koje može da bude blago odignuto od površine kože, prekriveno je ljuspicama i prati ga svrab koji je različitog intenziteta od osobe do osobe. Ove promene mogu se javiti i na rubovima očnih kapaka a najčešće su na vlasištu. Bolest se na vlasištu odlikuje postojanjem žarišta koja su različite veličine i oblika, ružičasto crvene boje i prekrivena su ljuspicama. Ljuspice mogu biti bele do žućkaste, suve ili masne. Ova žarišta se u težim formama bolesti mogu spojiti i prekriti celokupno vlasište i preći na kožu čela. Na ovim područjima dalje se može javiti i bakterijska infekcija tako da koža vlaži i stvaraju se kraste. Vrlo jak seboreični dermatitis vlasišta je ponekad jako teško razlikovati od psorijaze vlasišta. Ljuspice su veće, sjajne i ispod njih se nalazi crvena vlažna koža. Seboreični dermatitis vlasišta ne uzrokuje opadanje kose.
Kod nekih ljudi seboreični dermatitis na vlasištu nije praćen vidljivim zapaljenjem kože. Ono što ukazuje na portojanje problema je perut. Perut se smatra blagom formom ove bolesti i pogađa oko 40% opšte populacije. Perut treba lečiti najpre medicinskim šamponima (potražite ih u apoteci) a u težim slučajevima treba lečenje sprovoditi pod nadzorom dermatologa. Razlikuju se dve vrste peruti: suva (na vlasištu su vidljive beličaste sitne ljuskice) i masna perut kada su koža vlasišta i kosa masni, ljuskice peruti veće, žućkaste i prianjaju na vlasište. Praćena je svrabom a u težim slučajevima i crvenilom. Perut se ne može otkloniti jednim pranjem kose, odnosno vlasišta. U većini slučajeva prva poboljšanja su vidljiva posle dve nedelje.
Kod beba seboreični dermatitis se manifestuje u toku prvih meseci života kao temenjača. Do pojave temenjače najverovatnije dolazi jer pod uticajem hormona majke, koji su posteljicom prešli u krvorok bebe, dolazi do povećane produkcije sebuma kod beba. Hormoni majke u organizmu novorođenčeta cirkulišu do kraja šeste nedelje, kasnije se seboreični dermatitis kod beba javlja najverovatnije kao posledica nedovoljno razvijenog interstinalnog trakta ili hrane koja je bogata mastima. Promene koje se javljaju na vlasištu beba su u obliku masnih ljuspica koje se vrlo lako skidaju. Promene se dalje mogu širiti i na predeo između nosa i usta a vrlo su česte i na nabranim delovima kože, prevojima na primer. Ove promene spontano se povlače.
Seboreični dermatitis može zahvatiti i kožu ispod pazuha, ispred grudne kosti, između lopatica na leđima, ispod dojki pa i u genitalnom predelu. Ove promene se često šire, slivaju i pogrešno dijagnostikuju kao ekcem.
Dijagnoza seboreičnog dermatitisa postavlja se na osnovu kliničke slike. Mikrobiološkom analizom utvrđuje se prisustvo gljivice Pityrosporum ovale.
Terapija je dugotrajna i ne uvek uspešna. Bolest se povlači i ponovo javlja u naletima. Provociraju je stres ali i neke vrste hrane. Preporučuje se izbegavanje slatkiša, soli, namirnica koje su bogate mastima, konzumiranje gaziranih napitaka, alkohola itd. U lečenju se upotrebljavaju različiti lekovi u obliku masti, krema, losiona, i šampona kada je u pitanju vlasište, koji se nanose na kožne promene i u sebi sadže supstance koje deluju protiv gljivica, kortikosteriode, koji smiruju upalu a kada postoji pridružena bakterijska infekcija i, antibiotike. Vrlo retko i samo u težim slučajevima u terapiju se uključuju i lekovi koji imaju sistemsko delovanje. Za lečenje promena na vlasištu efikasnim su se pokazali i šamponi sa ketokonazolim, cink-piritroinom kao i sa selen sulfidom.
Budući da bolest ima tendenciju vraćanja lečenje je dugotrajno i zahteva puno strpljenja. Uz pomoć dermatologa ona se vrlo upešno može držati pod kontrolom.