Terapija muzikom
- Detalji
- Kategorija: alternativna medicina
- Autor Dragana Ranđelović
Znate i sami kako vam je nekada, kada vam se čini da ništa ne može pomoći, dovoljno samo da se udobno smestite u fotelju i pustite omiljenu muziku? Izgleda da u tome nema samo ljubavi prema popularnim pesmama, već je muzika i pomoć i lek.
Sudeći po lekarima i istraživanju sprovedenom u preko 600 ordinacija i slučajeva, lečenje muzikom i te kako može biti korisno i davati rezultate.
Lečenje muzikom može se primenjivat na više načina. Može se primenjivati kao pasivna terapija, gde terapeut svira melodiju a pacijent je sluša, pri čemu terapeut poziva pacijenta da vizualizuje prizore koji u njemu izazivaju relaksaciju ili smirivanje. Terapeut može otići i korak dalje, provocirajući ne samo smirenost, već i ljutnju, bes i uzbuđenje. Odgovarajućom muzikom i ritmom može u pacijentu izazivati i one najstrašnije emocije, u kontrolisanim uslovima, izazivajući njihovo oslobađanje.
Aktivna terapija podrazumeva učešće i pacijenta, najčešće uz pomoć udaraljki, pongo bubnjeva ili zvečki, gde pacijent stvara određeni ritam izazivajući određeno ponašanje kod sebe i kontrolišući ga. Nekada je dovoljno „isterati bes“ na bubnjevima, dok je nekada potrebno i duže vreme stvarati ritam kako bi osetili šta nam je potrebno. Terapija muzikom može biti i individualna ali i grupna, gde terapeut bira i sparuje pacijente prema sličnim anfinitetima.
Jedna od najvećih prednosti terapije muzikom je da ona dokazano smiruje stres. Kada to znamo, jasne su sve ostale prednosti ove terapije na organizam i um. Muzika pomaže telu da se smiri, dovodeći ga u stanje ležernosti i relaksacije, što dalje sprečava bolesti i popravlja oporavak. Utvrđeno je da muzika jača imunitet, smanjuje depresiju, smiruje i relaksira, ali njene koristi su primećene i kod nekih od većih i težih bolesti psihe.
Ubrzava oporavak
Studije su dokazale da kod pacijenata koji su slušali muziku u vreme posle operacija i lečenja oporavak je mnogo kraći. Uzrok tome je najverovatnije smanjivanje stresa, koji blokira oporavak ćelija i apsorpciju zdravih i korisnih materija. Osim toga, prigodna muzika svakako smiruje, što pacijentu nakon teže intervencije može samo da prija.
Ublažava simptome Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
Iako zvuči neverovatno, muzika može značajno ublažiti simptome ove dve bolesti. Muzika, pre svega, olakšava suočavanje sa ovim bolestima i privikavanje na njihove simptome. Smirivanje dovodi do prihvatanja bolesti i rešavanje posledica, dok kod pacijenata sa dužim stažom Parkinsonove bolesti izaziva opuštanje mišića i bolju kontrolu pokreta. Pojedini terapeuti rade na posebnim vrstama ritmičkih vežbi primenljivih na ove pacijente. Interesantno je da su istraživanja pokazala da ovim pacijentima najviše prija pevanje horova.
Smanjuje efekat depresije
Kod pacijenata koji imaju izražene simptome depresije muzika izaziva opuštanje mišića i relaksaciju, ali i prihvatanje sopstvene podsvesti i suočavanje sa spoljnim svetom. Muzika je značajno pomogla starijima koji dugo žive u domovima da se suoče sa svojim položajem i prihvate ga, što je pomoglo u lečenju depresije kojima su izloženi. U ovom slučaju koristi se i aktivna i pasivna terapija, pa nije čudo što sve veći broj domova za stare organizuje večeri sa muzikom, pozivajući stare da igraju. A to je, valjda, svima nama ponekad potrebno!
Smanjuje simptome psihosomatskih poremećaja i šizofrenije
Brojke ne lažu, 12-nedeljni program terapije muzikom smanjilo je efekat šizofrenije kod svih pacijenata koji su joj bili izloženi u istraživanju sprovedenom u Južnoj Koreji. Tokom tih 12 nedelja pacijenti su slušali tradicionalnu korejsku muziku ali i lupali u improvizovane bubnjeve u trajanju od 90 minuta nedeljno.
Terapija muzikom poboljšava samopouzdanje
Verovatno je da je igranje u grupi ljudi najbolji primer za to. Igra oslobađa, pruža utisak dopadanja i prisnosti, što povećava našu slobodu da se povezujemo sa ljudima i približava nas našem okruženju. Najneverovatniji rezultati postignuti su sa osobama koje imaju autizam, pružajući im osećaj bliskosti i pripadanja koji im je tako potreban.
Koliko je muzika važna govori i činjenica da je američki zdravstveni sistem uvodi kao deo plaćene terapije u socijalne programe, a sve je više muzičara koji se obrazuju i za terapeute. Ali, ne mora uvek da nas u muziku uvode stručnjaci, valjda možemo to i sami. Pustite svoju omiljenu muziku i dozvolite da vas „ponese“. Ili jednostavno – zaplešite.