Dobrobiti, upotreba i priprema cvetnog polena
- Detalji
- Kategorija: alternativna medicina
- Autor M.V.
Zbog bogatstva sastava postao je veoma interesantan i važan u ishrani, kao izvor raznih hranljivih sastojaka. Naučno je dokazano da skoro ni u jednom biljnom ni životinjskom svetu nema u kome je toliko sastojaka uravnoteženo, kao u cvetnom polenu. Zbog toga, često ga nazivaju izvorom života.
Pored mineralnih materija, sadrži i belančevine, masti, šećere, vitamine, fermente i do 30% vode. U slučaju da je ručno sakupljan sadrži do 10% vode, dok osušen ima samo od 8 do 14%. Belančevine veoma variraju, jer sve zavisi od kvaliteta tj. od koje biljke potiče polen. Međutim, što se tiče vitamina u polenu, on je bogatiji i od voća, a i od meda. Sadrži vitamine iz B grupacije (B1, B2, B5, B6, B3), kao i folnu kiselinu (Bc), vitamine E, A (karotin i prutin), itd.
Dobrobiti polena:
Pre svega, polen je hrana za pčele, koje je neophodna za njihov opstanak. Smatra se da je četrdeset do pedeset kilograma polena potrebno za jednu pčelinju familiju. Isto tako, blagodat i dobro dejstvo polen ostavlja na ljude, stoga je dobro da ga redovno konzumirate. Čoveku je na dnevnom nivou potrebno da unese jedan do trideset grama polena, da bi se postiglo lekovito dejstvo. Naučno je dokazano da boje polena imaju dejstvo i uticaj na organizam. Tako, na primer, flavonoidi imaju uticaj na metabolizam žlezdi, ćelija i organa. Dakle, vraća u balans njihovu funkciju. Polen je odličan u regulaciji sistema za varenje. Polen će pomoći kod jačanja apetita, jačanja imuniteta organizna i na taj način ćete izbeći razne infekcije. On povećava procenat hemoglobina u krvi, smiruje nervnu napetost, reguliše stolicu tj. otklanja zatvor, ublažava i smiruje zapaljenske procese u organizmu, dobar je za vid. Tablete polena su veoma korisne kod oboljenja bronhija, zapušenja arterija, vitiliga, hormonskog disbalansa, malaksalosti, malokrvnosti, uvećane prostate, itd.
Zbog svega ovoga treba znati podelu polena i njihova pojedinačna dejstva za čovekovo zdravlje. Tako na primer:
lipov polen ima dejstvo za smirenje,
žalfijin polen ima dijuretičko dejstvo,
polen maslačka je odličan za mokraćne kanale i bubrege,
polen majčine dušice ima antiseptičko dejstvo,
polen heljde reguliše rad srčanog mišića i sprečava krvarenje kapilara, kao i to da skraćuje vreme koagulacije,
polen borovnice zaustavlja dijareju,
polen jabuke dobro deluje na rad srca,
bagremov polen isto deluje kao sedativ,
polen uljane repice je odličan kod proširenih vena i čireva,
dok polen divljeg kestena deluje na suženje kapilarnih završetaka, a polen pitomog kestena poboljšava cirkulaciju.
Upotreba polena:
Upotrebljava se na više načina. Neko ga gricka ili sa gutljajima vode ga pije, a može da se konzumira na kocki šećera. Ipak, smatra se da je najbolje da se uzima sa kašikom meda, jer tako poboljšava ukus i korist. Takođe, polen se može uzimati sa mlekom, čajem, matičnim mlečom, pa čak i sa kakaom.
Dnevna doza konzumacije polena kod odrasle osobe je 1 kašika, dok je kod dece 1 kašičica – dva puta dnevno i kod odraslih i kod dece. Takođe, može se uzimati za vreme obroka i zajedno sa slatkišima, dok ja dijabetičari ne smeju uzimati sa šećerom i medom.
Priprema recepta sa polenom:
Sa medom se polen uzima u obliku testa koji se pravi na sledeći način. U emajliranu posudu se stavi 250gr meda i 50gr polena, koji se dobro izmešaju i uzimaju između obroka (dnevno do 3 kašičice).
Sa vodom se uzima tako što se u 180gr meda i 50gr polena mešanjem rastopi u 800gr vode. Ova mešavina se ostavi da nekoliko dana fermentira na oko 20 stepeni. Potom se dobro izmeša i konzumira 150 do 200 gr sa glavnim obrokom.
Prokisao polen je opasan za čovekov organizam, stoga ga morate dobro čuvati. Možete ga čuvati u mešavini sa isključivo iskristalisanim medom i u dobro zatvorenoj tegli od obojenog stakla.