KoDren.COM Budite zdravi ko dren!

Kandida je parazitska gljivica koja živi u svakom od nas u normalnim okolnostima. Nastanjena je u donjem delu creva i pod kontrolom je telesnog odbrambenog mehanizma, jer je to »prijateljska« gljivica koja na određeni način stimuliše, ali i inhibira, aktivnost creva. Dakle, Kandida nije bakterija već gljivica čija povećana prisutnost u organizmu  može značajno da utiče na kvalitet života i opšte psiho-fizičko stanje.

Ako određeni broj faktora koincidira sa oslabljenošću ovih odbrambenih sistema, Kandida se može proširiti i u druge delove utrobe, tako da ova benigna vrsta gljive počinje da se širi i napada sluzokožu. Kad se to dogodi ona hvata korena na sluzokoži organa za varenje, oštećuje je i tako omogućava prodiranje u krvotok delimično svarenih namirnica hrane, sa kojima u krvotok prodiru i različiti toksični elementi. Kad se to dogodi ne samo da se ova gljivica širi i gnezdi po našem telu nego izaziva alergijske reakcije usled toga što su neželjene čestice prodrle u krovotok. To dalje dovodi do slabljenja odbrambenog (imunog) sistema našeg tela.

Simptomi: U prvoj fazi mogu se zapaziti vrlo različiti simptomi od kojih su posebno česti sledeći: teškoće sa varenjem, nadimanje i pojava gasova; proliv ili zatvor, cistitis i tegobe u genitalno-mokraćnim organima, sindrom tegoba pred menstruaciju, bolne i iritirajuće menstruacije, osip (u ustima ili u vagini), depresija i anksioznost, zamor letargija, migrena, i druge glavobolje, učestale infekcije gornjih organa za disanje i čitav niz alergija itd. Jedan od prvih znakova AIDS-a (side) je nekontrolisano razmnožavanje Kandide, što je indikacija da je odbrambeni mehanizam organizma oslabljen.

Činioci koji omogućavaju širenje Kandide na ovaj način su brojni. Najvažniji su:

Korišćenje antibiotika. Oni naravno ubijaju štetne bakterije ali i one »prijateljske« koje kontrolišu Kandidu u crevima;

Korišćenje steroida. Tu spadaju i preparati na bazi kortizona kao i pilule za kontracepciju;

Visok nivo šećera u telu i krvotoku;

Ishrana bogata šećerom, kao i šećerna bolest sama po sebi, pogoduje aktivnosti Kandide s obzirom na to da se sve gljive najradije hrane šećerom;

Svi drugi faktori koji slabe odbrambene (imune) funkcije. Tu spadaju česte infekcije kao što su one do kojih dolazi u slučaju upale moždane opne (sindrom zamora posle virusne upale)… Drugi činioci koji mogu smanjiti odbrambene funkcije organizma odnose se na toksično dejstvo teških metala, nedostatak nutritiva i opštu oslabljenost odbrambenih funkcija bilo da su rezultat druge bolesti ili tekućeg alergijskog stanja.

Testovi na Kandidu postoje, oni nisu skupi ali su međutim daleko od pouzdanih. Jedan od razloga tome je što svaki čovek ima različitu aktivnost ove gljive; problem je samo u brzini kojom se ona širi. Jednostavnim posmatranjem simptomske slike (koja je prethodno opisana) i upoređivanjem prethodnih i sadašnjih obolenja može se sa priličnom sigurnošću reći da li postoji previše Kandide u organizmu ili ne.

Prirodno lečenje: Ukoliko postoji veza između zapaženih simptoma i korišćenja antibiotika, steroida ili pak unošenja velikih količina šećera, ili su u poslednje vreme postojala razna obolenja ili su u toku virusne infekcije (herpes, Epstein-Barr sindrom, itd.) ili alergije, onda su svi izgledi da je reč o povećanoj aktivnosti Kandide. Tretaman se sastoji u strategiji da se ova gljiva liši njene prirodne ishrane šećerom i da se dodaju specifični nutritivi i supstance koje kontrolišu ili pak ubijaju Kandidu. To je često dugotrajan proces koji traje šest pa i više meseci. U toku prvih nekoliko sedmica simptomi se mogu pogoršati pošto dolazi do uništavanja ove gljive u telu pa zbog toga može biti potrebno da se i samo telo detoksifikuje.

Takav program zahteva:

Izbegavanje unošenja u telo šećera u bilo kom obliku, uključujući i med. Tokom prvih nekoliko sedmica treba izbegavati i unošenje voća, kako bi se još više smanjio nivo šećera;

Izbegavanje hrane zasnovane na gljivama ili konzervirane hrane u većim količinama s obzirom da je telo verovatno već senzibilizirano na gljive i da se imuni sistem brže oporavlja ukoliko se izbegavaju ove namirnice;

Izbegavanje svih namirnica koje se zasnivaju na procesima vrenja.

Korisna je upotreba sledećih nutritiva:

Visoko potentnih acidophilus kultura u cilju ponovnog naseljavanja sluzokože organa za varenje prijateljskim bakterijama. Ova bakterija, koja se najčešće nalazi u jogurtu, kao i bifido faktor preporučuju se u dozama od četvrtine kašike jedanput (ukoliko je stanje teško dvaput) dnevno sa vodom između obroka;

Biotin, odnosno vitamin B u dozama od 500 mikrograma dnevno;

Kompleks B vitamina dnevno u kapsulama koje ne sadrže gljivice;

Beli luk – i on ima jako antigljivično dejstvo i treba slobodno da bude korišćen u hrani ili uziman u kapsulama;

Sok Aloe Vera je još jedna supstanca koja uništava gljivice. Nekoliko čajnih kašika treba piti dnevno zajedno sa vodom;

Maslinovo ulje je efikasno u kontrolisanju razmnožavanja ove gljive s obzirom da sadrži oleičnu kiselinu; dnevno treba uzimati najmanje jednu kafenu kašiku maslinovog ulja zajedno sa hranom;

Vitamin C u dozama od 1 do 3 grama treba uzimati s obzirom da podstiče odbrambene funkcije.

Sva ova sredstva, zajedno sa ishranom koja treba u velikim količinama da sadrži namirnice bogate fibrinima kao i odgovarajuću količinu proteina, pouzdano kontrolišu Kandidu i istovremeno suzbijaju faktor zamora.

Izvor: www.makrobiotika.net