Vežbe disanja i koliko je bitno pravilno disanje?
- Detalji
- Kategorija: Wellness&Fitness
- Autor M.V.
Na pitanje da li dišete, odgovorili biste da se to naravno podrazumeva. Šta više, rekli biste čak i da je to neprimereno pitanje. Ali, zapitajte se da li stvarno pravilno dišete, na koji način to činite.
Disanje samo po sebi nije u potpunosti funkcionalno. Mnogi dišu plitko, ubzrano, u grču, zbog brzog načina života koje nam donosti stres. Da bismo osvestili disanje i uvežbali pravilno da dišemo, kao i to koliko je pravilno disanje bitno, saznaćete upravo sad.
Kao što smo već napomenuli, mi smo skloni da ne razmišljamo o disanju, jer to radimo nesvesno tj. mehanički. U slučaju da nepravilno dišemo duži period, to nam zasigurno može doneti zdravstvene probleme. Stoga, razlozi su mnogobrojni da naučite pravilno disanje i da ga redovno vežbate. Nepravilno disanje podstiče lošu kondiciju (fizičku), podstiče razvijanje nekih bolesti, kao i da se neke bolesti pojave.
Evo jedna od vežbi relaksacije i disanja koja će vam zasigurno odgovarati, bilo čime da se bavite ili bilo koju zdravstvenu tegobu imali.
Sednite na stolicu naslonivši se, a nadkolenice u odnosu na podkolenice neka su vam pod pravim uglom. Ruke položite u vaše krilo. Potom, svesno opštajte od stopala pa sve do vrata i glave, a potom nadlaktice, podlaktice i šake. Relaksacija neka traje minimum 20 minuta. Postavite dlanove na prednji deo rebara kako biste pratili svaki udisaj i izdisaj. Svesno (tj. kontrolisano) udahnite, pa potom lagano izdahnite. Osetićete kako vam se šake pomeraju na dole kada potiskuje vazduh tj. izdišete. Sve vreme ramena i grudni koš moraju biti smireni i opušteni. Ovu vežbu ponovite od pet do deset puta po setu, pa potom napravite pauzu. Preporuka je da vežbu radite radite 10 minuta dnevno, a kasnije možete povećati i na 20 minuta dnevno. Ova tehnika kontrolisanog disanja donjeg dela grudog koša će vam svakodnevno prijati da je upražnjavate. Za sve ovo potrebna je samo dobra volja (nemate niti dodatne opreme, niti dodatnih troškova), a dobrobiti su kao fizičke, tako i psihičke.
Naizmenično disanje
Još jedna tehnika koju možete da isprobate je naizmenično disanje. To se čini tako što zatvorite desnu nozdrvu pritiskom palca i dugo udahnete kroz levu nozdrvu. Kad udahnete desetak sekundi zadržite dah Na kraju, oslobodite levu nozdrvu, zatvorite desnu nozdrvu domalim prstom i ispustite dah kroz nju. Potom uradite suprotno, počevši sa zatvorenom levom nozdrvom. U ovom sistemu, kad udišete, to ne mora da se radi tiho. Ne smeta čak i ako pravite buku.
Naizmenično disanje ne bi trebalo da uradite više od nekoliko puta
Pravilno disanje snabdeva sve ćelije u telu sa kiseonikom potrebnim za pravilan rad i pomaže oslobađanju štetnih gasova za metabolizam (kao što je, na primer, uglen dioksid).
Tehnike relaksacije i disanja vam pomažu i utiču na smanjivanje napade besa, anksioznosti, paničnih napada, fobija, kod premora, kod osobe koja je pod stresom, itd. Kada smo pod stresom ili strahom mi dišemo ubrzano, i zapravo, to je disanje gornjim delom grudi. A pošto se u tom slučaju organizam ponaša kao da se sprema na određenu opasnost od koje želi da se odbrani, tako nam višak kiseonika pravi neprijatne simptome hiperventilacije. Hiperventilacija je, zapravo, višak kiseonika koji je stvorio organizam. Najčešći simptomi su vrtoglavica, osećaj da vam trnu neki delovi tela (ruka, noga), osećate da vam ubrzano Iisnažno lupa srce, ponekad čak i osećaj da se gušite.
Iako ovi simptomi nisu opasni, oni su izuzetno neprijatni. Pored benefita koje pruža da umiri organizma, tehnika relaksacije i pravilnog disanja su efikasne kod izbacivanja toksina, jer se mnoge toksične materije izbacuju kroz pluća. Takođe, pomoći će vam da popravite fokus i na taj način ćete poboljšati koncetraciju, pomoći će vam da pojačate osećaj povezanosti duha i tela, a takođe će vam doneti celokupne promene u vašem organizmu.
Istraživanja su pokazala da osobe koji redovno rade neki od oblika relaksacijskog disanja manje ili ređe uzimaju medikamente u anksioznosti, a i zdrava su zamena za zloupotrebu alkohola, nikotina ili kod nekih drugih supstanci koje pojedinci koriste da bi se relaksirali.