Lekoviti koren Iđirota
- Detalji
- Kategorija: alternativna medicina
Upotrebljava se, pre svega, za ublažavanje tegoba izazvanih oboljenjima probavnih organa: pomaže u slučaju nadutosti, gastritisa, gorušice, bolova i grčeva u želucu, dijareje i raznih bolesti creva, podstiče apetit i smiruje upalu sluznice.
Budući da obiluje vitaminom C, deluje protiv prehlade i gripa, snižava temperaturu i pročišćava organizam, dok jod iz iđirota poboljšava koncentraciju i pamćenje. Koristi se i u terapiji usporenog metabolizma i opšte slabosti organizma, dok se oblozi od rakije i samlevenog podanka biljke primenjuju u terapiji čireva na koži. Ima sedativno dejstvo pa se preporučuje u slučaju nervne napetosti, a pošto mirisom veoma podseća na cimet, može poslužiti i kao začin. Podanak iđirota u modernoj medicini koristi se za pripremu tečnosti za ispiranje usta, jer eliminiše zadah i sprečava upalu desni. Osim u prahu, iđirot se na tržištu može pronaći i u obliku ulja, ekstrakta i tinkture.
Iđirot (Acorus calamus) je široko rasprostranjena višegodišnja biljka koja hiljadama godina raste na istoku – u Kini, Indiji i Japanu. Veoma je cenjen u tradicionalnoj kineskoj medicini a jedan car čak mu je nadenuo ime – ”onaj koji produžava život”. U Starom Rimu od ove biljke spravljao se balzam za očuvanje lepote, dok se u drevnoj Grčkoj upotrebljavala za lečenje tegoba izazvanih oboljenjima probavnog trakta. Iđirot se u Evropi prvi put pominje oko 1560. godine, a odatle je nakon otkrića Amerike prenesen na novi kontinent, gde su ga Indijanci masovno uzgajali. Međutim, tokom 18. veka primena ove biljke počela je da jenjava pa danas uglavnom raste samoniklo i može se pronaći uz obale reka, močvara i potoka.
Biljka iđirot poseduje izuzetnu delotvornost za brojne zdravstvene tegobe. Narodni lekari savetuju da njegov koren treba uzimati kod opšte slabosti organizma, nadutosti želuca i creva, kao i grčeva. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta. Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.
Koren iđirota leči i druge bolesti želuca i creva, ma koliko bile uporne i zloćudne, tvrde dobri poznavaoci. Osušen koren polako sažvakan pomaže kod odvikavanja od pušenja. Za lečenje koren se vadi i suši u rano proleće ili u kasnu jesen. Međutim, sa korišćenjem iđirota treba biti oprezan i voditi računa da se ne pretera.
Za želudac i creva najbolje je u čašu hladne vode staviti ravnu kašičicu korena da prenoći, a ujutru sadržaj malo zagrejati, zatim procediti, pa kao čaj piti po jedan gutljaj pre i posle svakog obroka. Dnevno više od šest gutljaja ne sme da se popije. Koren iđirota može da se spremi i u vidu soka tako što se svež pažljivo očisti, a zatim još dok je vlažan iscedi u sokovniku.
Može da se spravlja i kupka tako što se 200 grama korena iđirota ostavi da prenoći u pet litara hladne vode. Sledećeg dana ceo sadržaj se zagreva do ključanja, zatim ostavi da odstoji, i na kraju doda vodi za kupanje.
Inače, iđirot je u narodu poznat i kao temišvarka, vodeni božur, tatarsko zelje, a raste većinom u barama, močvarama i na obalama mirnih voda. Koren mu je dugačak do jednog metra, debljine palca, a ima gorak začinski ukus. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđe-žute boje.