newsletter
Zdrav k'o dren!
- Detalji
- Kategorija: O nama
U našem narodu postoji izreka Zdrav ko dren koja je nastala zahvaljujući biljci čija lekovitost je od davnina poznata.
Dren uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Pored dekorativnog izgleda i lekovitih plodova, ova biljka ima i veoma kvalitetno drvo.
Sazreva od jula do polovine oktobra, što zavisi od klime, nadmorske visine... Kao i ostale biljke, dren ima mnoštvo narodnih naziva - bela svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi dren, crveni drenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.
Lekovito dejstvo
U plodovima drena ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. Od drena se prave lekovi, kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana... U Rusiji su naučnici potvrdili njegovu lekovitost i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina su vrlo prijatan lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora.
Rakija od drena
Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod pomorandže. U Francuskoj i Italiji od drenjina prave i vino i žele, a nedozrele plodove konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira. U Bosni, u drvarskom kraju, od drena se pravi čuvena rakija „drvarska drenja", a u Rusiji se od drenjina prave supe i koristi se kao začin za jela od mesa i ribe. Drvo drena je veoma tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja, a danas se sadi kao živa ograda.
Magično drvo
Prema legendi, naši preci su imali tri „magična" drveta:
- Hrast koji je morao da bude star i koji se zvao zapis, oko koga su se okupljali različitim povodima.
- Tisa, koju su sadili u blizini kuće, a koja je bila simbol dugovečnosti i otpornosti.
- Dren koji su sadili ako ga već nije bilo na mestu gde su podizali kuću. Kod nas se kaže: „Zdrav ko dren", pa se veruje da je ono donosilo porodici zdravlje i dugovečnost.