"MOBBING"
- MORALNA ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU DEFINICIJA MOBBINGA

 

Prema Leymannu: "Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti.

One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje". Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podeliti na: 

Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.) 

Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa- žrtva se stalno izolira, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premeštena u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično. 

Napadi na ličnu reputaciju- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika žrtve itd. 

Napadi na kvalitetu profesionalne situacije- stalne kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, računalo (sindrom "praznog stola"), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom "punog stola"), stalno menjanje radnih zadataka.

Napadi na zdravlje- žrtva se prisiljava obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom "mobbing" se podrazumijeva samo psihološko zlostavljanje i proučava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i telesnog nasilja, dok su u drugim telesno i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva mobinga.Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili uredskih svađa. Ko praktkuje mobing ima svjesnu namjeru (rijetko nesvjesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

VRSTE MOBINGA

S obzirom na smer akcija mobing delimo na okomiti i vodoravni.
Okomiti se mobing odnosi na situacije u kojima:

- pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
- pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu skupinu (strateški mobing, "bossing")

Vodoravni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu potaknuti želju da se eliminše neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri. Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika "žrtvenog jarca" na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji. U Italiji u 55% slučajeva mobinga radi se o okomitom mobingu, a u 45% o vodoravnom mobingu. U samo 5% slučaja radi se o mobingu skupine radnika prema nadređenom.